КАМПАЊЕ ЕПВ

"Рат корову"

Разменом података са надлежним институцијама, мноштвом анкета, статистичким извештајима из здравствених установа, утврдили смо да је у врбаској општини око 10.000 (~22%) особа под тегобама летњих поленских алергија. 90% ових особа је алергично на полен амброзије. У Војводини је то готово 500.000 људи, најчешће радно активних и деце, управо онај слој који се највише креће, даје највећи допринос развоју и чини перспективу овога друштва.

Просечни трошкови лечења за 45 до 60 дана цветања амброзије (одлазак код лекара, трошкови прегледа, медикаменти) су око 30 еура што је на 10.000 оболелих ~300.000 еура а по том односу у целој Војводини je то најмање 15.000.000 еура. Све то као екстра издатак из буџета већ осиромашених грађана.

Процењујемо да је од укупно оболелих особа 30% запослено, који су у сезони летњих поленских алергија принуђени да узимају годишње одморе (ако могу) и да беже из равнице или, у времену већином приватизоване економије, да користе боловања. Штете запослених поводом умањене зараде и послодаваца за издатке боловања би могле превазићи претходну ставку. Економске штете на пољопривредним површинама вишеструко су веће. Ужа Србија се у овом проблему процентуално полако примиче Војводини.

Све је ово још увек ипак мерљиво и надокнадиво. Могу ли се нечим тегобе ових људи измерити? - А деце?

Свест о недостатку знања и осећаја за несумњиви јавни интерес, прво у највишим државним органима и институцијама, па онда и у локалној самоуправи, и то за превентивно, системско и сихронизовано решавање овога проблема, покренула је Еколошки покрет Врбаса у радно-едукативну кампању “Рат корову” – борба против амброзије.

Циљ ове кампање је био и још увек је, информисање и едукација наших грађана о томе, шта се то невидљиво и штетно налази у ваздуху што изазива огромне, горе набројане проблеме. Упознати их о законитостима у испољавању ове појаве на основу којих се могу одредити превентивне мере заштите. На који начин се могу и морају размењивати и систематизовати прикупљена знања, како би се спровела активност сузбијања са позитивним и одрживим ефектима. Привући пажњу највиших државних институција за доношење адекватне, и у пракси примењиве правне регулативе. И оно најважније – показати примером шта нам свима, појединачно ваља чинити.

I ФАЗА

1.    Потписивање протокола о сарадњи са врбаском локалном самоуправом <погледај “Протокол” >;
2.    Спровели смо 7 радно-едукативних акција чупања амброзије са око 300 активиста;
3.    Уз помоћ удружења овчара "Бикара" – наше партнерске организације, механизацијом смо покосили око 10 хектара закоровљеног земљишта у непосредној близини урбаног дела града;
4.    Одржали смо 22 радионице у основним школама општине Врбас;
5.    Организовали смо Округли сто уз учешће представника локалних самоуправа Новог Сада, Суботице, Србобрана, Куле, и Врбаса, Пољопривредног факултета из Новог Сада, ПМФ-а из Новог Сада, Министарства пољопривреде и Министарства науке и заштите животне средине, ресорних покрајинских секретаријата и 5 еколошких невладиних организација из ових градова;
6.    Одржали смо велику Трибину са предавачима са ПМФ - Нови Сад, Пољопривредног факултета из Новог Сада и института Сремска Каменица;
7.    Израдили смо и поделили 8.000 флајера <погледај “Флајер”> и 5.000 лифлета (уз овлаштење ПМФ – Нови Сад) као и пригодан постер <погледај “Постер ”>;
8.    Прикупили смо скоро 5.000 потписа за петицију за доношење адекватне и примењиве правне регулативе у надлежним државним институцијама. Подршка у овом послу стигла нам је од "Горана Новог Сада" који су прикупили још око 3000 потписа;
9.    Спровели смо, такође и медијску кампању, која је далеко пробила границе нашег локалног медијског простора, у којој смо, поред апела за покретањем, упознавали надлежне институције са нашим предлозима правне регулативе и искуствима из окружења;
10.    Набавили смо 4 самоходне косачице и 2 професионалне моторне косе. Ове машине уступили смо на бесплатно кориштење уз уговоре <погледај “Уговор ”> у 3 сеоске основне школе и у 3 удружења грађана од којих смо два иницирали и помогли у њиховом формирању (Спортско друштво “Виногради”и спортско друштво “Младост”). Спровели смо идеју којом ће јавне зелене површине на периферним деловима града уз нашу помоћ одржавати грађани који живе у њиховој непосредној близини. Те површине су у знатној мери запостављене од стране локалног Јавно-комуналног предузећа. Правило је, што је даље од центра града, урбани простор је све запуштенији.
11.    Постигли смо договор са месним заједницама у којима је седиште ових удружења, за дотирање 20 литара горива по косачици, месечно у сезони кошења.
12.    Увезли смо из Италије и инсталирали уређај за мерење концетрације полена у ваздуху марке “Ланцони” тзв. “клопку за полен” са помоћним материјалом и хемикалијама за једну сезону.

II ФАЗА

У наставку активности борбе против амброзије, формирали смо Међуопштински кризни штаб, у којег смо анимирали 9 бачких општина које гравитирају ка нашој “клопци за полен” (Врбас, Кула, Оџаци, Бечеј, Темерин, Мали Иђош, Бачки Петровац, Бачка Топола и Србобран). У склопу састанака са стручним и одговорним лицима из ових општина током марта и априла 2006. године, организовали смо и мултимедијална предавања са нашим сарадницима из Природно математичког факултета из Новог Сада, “Алерго-центра” из Новог Сада, Д.П. “Агрозавод” из Врбаса и Завода за унапређење пољопривреде из Бачке Тополе на теме: “Kарактеристике полена амброзије”, “Здравствени аспекти” и “Сузбијање”.

“Клопка за полен” је била неопходан предуслов за почетак мониторинга штетног полена у ваздуху. Овај посао смо, уз велике финансијске потешкоће, започели од августа 2006.године. Почетак рада аеропаленолошке станице у Врбасу означио је још једну контролну тачку у регионалној мрежи мониторинга над концетрацијом и кретањем штетног полена у Србији и у Панонској низији – која је са овим проблемом најугроженије подручје у Европи.

Уређај је инсталиран на згради СО Врбас (једини условни објекат у граду), док смо у Д.П. “Агрозавод” из Врбаса устројили паленолошку лабораторију са свим неопходним ресурсима који су нам добром вољом ове фирме уступљени на коришћење (простор са намештајем, микроскоп, мокри чвор, компјутер, штампач, телефон, факс,...).

Агенција за заштиту животне средине бесплатно нам је обучила једну особу за узорковање, анализе и израду извештаја о концетрацији полена у ваздуху као и израду прогнозе концетрације у наредном периоду. Несебичну саветодавну помоћ добили смо и од Департмана за биологију и екологију са ПМФ-а из Новог Сада.

Од августа месеца 2006. године, локална телевизија “Бачка”, прва у Србији почела је редовно да  емитује извештаје о концетрацији штетног полена у ваздуху са прогнозом аеро полена за наредни период.

ЕВАЛУАЦИЈА

Кампања је спроведена од јула до децембра месеца 2005. године, уз наставак у 2006-ој години, састанцима међуопштинског Штаба за борбу против амброзије у марту и априлу месецу и активирањем паленолошке станице и мониторинга аерополена, августа месеца исте године.

СПОНЗОРИ

Кампању “Рат корову” - борба против амброзије Еколошки покрет Врбаса реализовао је са буџетом од 18.265 еура, уз подршку Министарства за пољопривреду, шумарства и водопривреде – Управа за заштиту биља (12.700 еура), Балканског фонда за подршку локалним инициративама (БЦИФ) (2.945 еура), Д.П. “АГРОЗАВОД” из Врбаса (директно плаћање хонорара стручном лицу за рад на анализама узорака са “клопке за полен” за 5 месеци) (1.900 еура), СО Врбас (600 еура) и А.Д. “КАРНЕКС” (120 еура). Инсталацију “клопке за полен” и оспособљавање прилаза крову зграде СО Врбаса, бесплатно су урадиле приватне фирме “Кодинг” и “АФЦ Миловић”, обе из Врбаса.

НАПОМЕНА: Сва финансијска подршка је дата у динарима.