ВЕСТИ - ЕПВ

Састанак за републичким инспекцијама

ПОСЕЧЕНА КРИЛА ИНСПЕКЦИЈА!

Данас смо уз подршку локалне управе а у сарадњи са локалном инспекцицијом за заштиту животне средине, организовали састанак, на тему сарадње са покрајинским и републичким инспекцијама. Састанку су се одазвали представници Републичке водне инспекције, Покрајинске инспекције за заштиту животне средине, ЈВП Воде Војводине и пољопривредног добра „Сава Ковачевић“ (испред пословних оператера – корисника водних токова за послове наводњавања).

ПОГЛЕДАЈТЕ ВИДЕО ИЗВЕШТАЈ ЛОКАЛНЕ ТВ БАЧКЕ

Овај састанак директна је примена Архуске конвенције у Општини Врбас а у њеном првом ступцу – доступности информација од јавног интереса у области заштите животне средине.

На жалост, састанку се нису одазвали представници локалног Суда за прекршаје, Јужно-бачког округа и фито-санитарна инспекција (амброзија), те је ипак изостала комплетна слика могућности свих правних субјеката у надзору над квалитетом животне средине у нашем локалу.

И поред тога дошли смо до квалитетних спознаја о њиховим капацитетима и дометима.

Вредан резултат овога скупа је да је до њега уопште дошло, те да су представници сва три сектора друштва, по први пут у овом саставу, разменили информације о проблемима са којима се носе и покушали да нађу заједнички именитељ за поправљање врло поразног стања на терену.

Присутни су се сложили да постоји оправдана потреба унапређења комуникације, посебно са цивилним сектором, којег већ годинама у овој области у Врбасу представља наша организација.

Морамо признати да је велики напредак остварен прошле године, доношењем Уредбе о горњим граничним емисијама штетних материја у водама, што би требало да олакша доказни поступак у процесуирању еколошких пријава, али код нас се никада не зна! Такође, успостављање законске обавезе загађивачима, за континуално мерење протока, може да поправи изгледе на успех у заштити водотокова. Али се бојимо да ће се то само искористити за квалитетнију наплату накнада старатељу.

У вези накнада, принцип „загађивач плаћа“ преузет из развијених земаља ЕУ у околностима готово никаквог ефекта процесуирања еколошких пријава у нашем судству, потпуно је изгубио на тежини. Накнаде, на жалост нису довољно стимулативне за пословне оператере који искрено желе да улажу у „екологију“. Оне их оптерећују и сужавају инвестициону способност. А код оператера који немају намеру да се озбиљно позабаве овим проблемом, не везују се за висину процењене инвестиције у постројења за пречишћавање, тако да је законодавцу у магли стимулативна граница при којој се потиче загађивач да крене у инвестицију, испред плаћања накнада. Социјална улога великих и „непослушних загађивача“, такође их успешно штити од крајње законске мере инспектора – затварање, која се у Србији никада није ни применила!

Чини нам се да старатељ водотокова није довољно свестан ни законских и међународних обавеза обезбеђивања квалитетне воде за наводњавање пољопривредног земљишта у испуњавању строгих стандарда производње здравствено безбедне хране.

Поврх свега, стекли смо утисак да је законодавац готово намерно затворио све прилазе загађивачима, одређујући им и период транзиције до 2020. године до када би требало да инсталишу уређаје за пречишћавање. Превише! У том периоду су практично амнестирани за штету коју ће нанети животној средини. Водна инспекција ће, примера ради, своју репресивну надлежност моћи да примењује евентуално кроз процедуре одобравања водних аката. Реаговања на акциденте готово да су унапред осуђена на пропаст. 

Заједнички закључак био је и да постоји изузетна испреплетаност надлежности инспекцијског надзора, која непотребно компликује инспекцијски рад а уједно одвраћа грађане од подношења пријава. Грађани углавном не знају коме да се обрате за проблеме који их тиште. Потврду овоме нашли смо у анкети коју смо уз подршку ОЕБС-а прошле године спровели у оквиру кампање „Локална еколошка сигурност“.

Памтимо да су нас до јуче политичари уверавали да ће 2013. година, када се очекује завршетак изградње Централног постројења за пречишћавање отпадних вода у Врбасу, бити крајњи рок да се индустријски загађивачи на њега прикључе и престану да загађују Велики бачки канал. Изледа да од тога неће бити ништа – законском комоцијом „могу се развлачити још осам година“!

Сви присутни на овом састанку оценили су да је већина решења код законодавца, у „скупштинским клупама“. Из наше локалне перспективе сасвим је јасно да у овој земљи још увек нема искреног опредељења за чисту и здраву животну средину и поред свих донешених закона и стратегија!

Волели би смо да у јеку предизборне кампање од представника неке изборне листе, чујемо разумевање и за ове проблеме!