ВЕСТИ - ЕПВ

Учешће ЕПВ на конференцији о управљању медицинским отпадом

У уторак, 19. априла 2022. г. на Правном факултету универзитета УНИОН у организацији удружења Правни скенер, узели смо учешће на конференцији "Зелена транспарентност јавних набавки у здравству (унапређење)". Комбинованој уживо и он-лајн  конференцији присуствовали су представници 30-так здравствених установа из Србије, углавном из домова здравља.

Модератор скупа била је Јелена Симић, професорка медицинског права са правног факултета универзитета УНИОН а уводничари, Милош Јовић, међународни консултант у области јавних набавки са темом "Знања и искуства у зеленим јавним набавкама у ЕУ" и Марина Мијатовић из Правног скенара са темом "Зелене јавне набавке и медицински отпад у Србији и правна пракса и медицински отпад у Србији".

Ево наших запажања и утисака са овог скупа.

- У 2021. години и првом кварталу 2022. спроведене су, по истраживању Правног скенера, 42 јавне набавке у којима су ангажована само два понуђача, и поред тога што је издато 7 дозвола.

- У времену пандемије значајно је повећана количина медицинског отпада.
- У комисијама за јавне набавке готово да нема стучних лица из области одлагања отпада, посебно опасног отпада, те постоји оправдана бојазан да је значајним повећањем количина овог отпада у времену пандемије дошло и до повећања ризика по здравље људи и животне околине и поред тога што у здравственим установама тврде да су поштовани прописани протоколи.

- Здравствене установе имају све мање надлежности за управљање медицинским отпадом и губе лиценце. Губитак лиценце могао би значити недостатак техничких капацитета и људских ресурса за испуњење неопходних услова, за које се, закључујемо, ипак не добија довољно новца. Међутим, не постоји ни једна донација у овој области. Утисак из дискусија са представницима здравства је могућност свесног усмеравања овог посла на приватне оператере.
- Бирократске процедуре и захтевност администрације попуњавају све празнине у раду извршиоца и углавном им не омогућавају креативно бављење проблемима и изналажењем квалитетних решења (осим часним изузецима). Да ли је то разлог што здравствене установе нису довољно заинтересоване нити обучене за потражњу средстава изван уходаних вертикалних канала набавке.
- Честа је појава да оператери не преузимају отпад у договореним терминима (обично до 48 сати), па се отпад задржава у установи без адекватних услова и по пар недеља.
- Дробилице за медицински отпад често нису функционалном стању, тако да оштри предмети из медицинског отпада одлазе не самлевени и опасни по руковаоце.
- И поред стерилизације и претварања опасног у неопасни отпад, не размишља се о искориштењу дела медицинског отпада као енергента и набавци за то адекватне опреме, што би било у складу са циљевима циркуларне економије. Овако је збрињавање ове врсте отпада само још један трошак на терет пореских обвезника.
- Постоји перспектива сарадње установа из здравства и активног цивилног сектора у аплицирању на пројектима са евидентним заједничким интересом.
- И поред издавања сагласности за оператере који на њиховој територији збрињавају медицински отпад, локалне самоуправе нису заинтересоване нити ангажоване на збрињавању медицинског отпада који се генерише изван здравствених установа, који се иначе меша са комуналним отпадом а често завршава на улици.

- Постоји бојазан да су ризици по здравље оператера, осталих грађана и природног окружења знатно већи него што се то може предпоставити из добијених званичних информација.
- Здравствене установе су превише затворене институције да би се из реализације овог пројекта могла утврдити сва проблематика медицинског отпада са којима се здравство суочава, као и капацитет и перспектива сарадње са спољним заинтересованим странама (попут цивилног друштва), те би његов наставак свакако донео више светла у тренутно стање и допринео изналажењу одрживих решења.

Одржавање конференције омогућено је реализацијом пројекта "Транспарентност зелених јавних набавки у здравству" којег је подржала Фондација за отворено друштво Србија а чији је носилац Правни скенер из Београда, уз подршку партнера, Правног факултета универзитета УНИОН и Еколошког покрета Врбаса.