ВЕСТИ - ЕПВ

Акција младих волонтера у центру Врбаса

РАЗГОВАРАЈМО О ШУМАМА ВОЈВОДИНЕ!

Волонтери ЕПВ данас су извели акцију поделе флајера у центру Врбаса и разговор са пролазницима на тему подизања нових и очувања постојећих шума у Војводини. Активност је део заједничке уличне акције мреже Пошумимо Војводину са још 9 еколошких удружења из исто толико градова,  уз координацију Еколошког центра Станиште из Вршца, на тему резултата вишемесечног истраживања о пошумљености и политикама пошумљавања у Војводини.

ФОТО ГАЛЕРИЈА НА ФЕЈСБУК СТРАНИЦИ "ZELENI VRBAS"

По необично лепом јануарском дану, грађани су већином застајали и показивали интерес за материјал којег су волонтери делили а не мали број се заинтересовао за проблематику пошумљавања, при томе износећи своја искуства и сугестије за ублажавање проблема.

Ево и сажетка свега онога што смо покушали пренети грађанима Врбаса а што је резултат истраживања наших партнера. Основни закључак њиховог вишемесечног истраживања је да пошумљавање Војводине мора бити пројекат од националног значаја. Резлтати описују финансирање пошумљавања на покрајинском и локалном нивоу, постојање докумената и стање у расадницима.

7 одсто Војводине је под шумама, што је чини најмање шумовитом регијом Европе. Већина општина је потпуно огљена са мање од 1 посто под шумама.
170.000 хектара нових шума недостаје АП Војводини до оптималне шумовитости. То је појас ширине 17 и дужине 100 километара - од Новог Сада до Суботице.
Десетинама милиона евра годишње мере се штете и изгубљене добити у пољопривреди због недостатка шума (поплаве, суше, ерозије, нижи приноси).
51 до 75 одсто средстава Фонда за шуме АП Војводине се годишње троши на изградњу шумских путева, док се само 2 до 15 одсто троши на ново пошумљавање.
0 динара било је планирано за пошумљавање у Фонду за шуме АП Војводине за 2020. годину, од 135 милиона динара, колико је предвиђено да буде у Фонду.
1 општина од укупно 45 у Војводини, имала је програм коришћења средстава од накнаде за шуме у 2020. години, иако је њих 37 приходовало од ове накнаде.
3 општине од 45 су имале активност подизања ветрозаштитних појасева у оквиру Програма коришћења пољопривредног земљишта у 2020. години.
Када би се и планирало више новаца, постоје бројни разлози који онемогућавају ново пошумљавање у Војводини:
- Недостатак површина и невољност да се пољоприведно земљиште у државној својини издвоји за пошумљавање;
- Незаинтересованост локалних самоуправа за пошумљавање;
- Нерешени имовински и катастарски односи на пољопривредном земљишту;
- Немогућност расадника да произведу довољан број квалитетних и еколошки вредних садница.
Иначе, Мрежа "Пошумимо Војводину" залаже се за измене више закона: о шумама, пољопривредном земљишту и о накнадама за коришћење јавних добара. Овим изменама би се, између осталог, општине и градови обавезали да израде планове пошумљавања, издвоје пољоприведно земљиште за пошумљавање и тиме би се стимулисало ново пошумљавање.

Активност је реализована у подршку програма ЕKО-СИСТЕМ: Подршка реформама у заштити животне средине, који спроводе Млади истраживачи Србије (МИС), уз подршку Шведске преко Шведске агенције за међународни развој и сарадњу (Сида).

Данашња акција помогнута је и институционалним грантом "Заједно за активно грађанско друштво - АКТ", који је добио подршку Владе Швајцарске а спроводе га Helvetas Swiss Intercooperation и Грађанске иницијативе. Мишљење које је изнето у овом чланку је мишљење аутора и не представља нужно и мишљење Владе Швајцарске, Helvetas-а или Грађанских иницијатива. Подршку смо добили и од компанија: Витал, Шећерана Црвенка, Суноко и Индустрије меса Карнекс.