ВЕСТИ - ЕПВ

Радионица о отпаду у ОШ Иса Бајић Кула

"ЖИВЕТИ ШИРОМ ЗАТВОРЕНИХ ОЧИЈУ"!

Уз сусретљивост руководства школе и иницијативу наставнице српског језика Валентине Мујичић, јуче смо одржали радионицу ђацима виших одељења ОШ "Иса Бајић" у Кули на тему Одрживо управљање отпадом, која се уклописа са њиховим пилот пројектом: "Улога ученика у заштити животне средине", којег је подржало Министарство просвете.

Увертира разговору са децом била је пројекција емисије из серијала "Сасвим природно" аутора и водитеља Јована Мемедовића - Лекција о отпаду - први део, са тематиком позитивног примера одлагања отпада у граду Бечу. Радионици су присуствовале и наставнице биологије Маријана Јакшић и Наталија Харди.

Попут самог аутора емисије, шокирани радионичари  урбаном идилом, функционалном перфекцијом градске управе и понашањем грађана Беча у примарној селекцији отпада, заједно смо покушали открити исправне кораке који би нас барем мало померили ка овом, на изглед недостижном степену цивилизацијског развоја.

После краће дискусије, ђаци али и наставнице су дошли до једноставних закључака са решењима за која мислимо да нас ипак у кратком року могу преобликовати у одговорне особе према себи и животном амбијенту. Како ли се дакле појавимо овакви, у просеку еколошки несавесни у некој таквој уређеној земљи, попут Аустрије, из ове наше "не баш тако уређене Србије", инстант почнемо уредно да раздвајамо отпад и водимо рачуна где га одлажемо. Зашто? Па у страху од казни! Довољно су велике да нам направе гадну штету на кућном буџету и обесмисле долазак, па су одвраћајуће од саме помисли да улазимо у неке такве ризике због сасвим малог менталног и физичког напора са смећем у скроз спремном систему његовог прихвата. Стога се оне неком, не би смо рекли несвесном, већ више неписменом, наплате само први пут и довољно да томе буде и последњи пут. Наравно, све то иде са паралелним, системским, еколошким образовањем од малих ногу до факултета.

Но, мале казне у нашим еколошким прописиима, посебно према становништву, јасно говоре да не постоји одлучна политичка воља да се проблем реши или барем држи под контролом, већ да се у најбољем случају оставља простор за "масовне акције пуњења буџета", али без васпитне мере и превелике секирације бирачког тела. У најгорем, који је код нас, на жалост преовладавајући, казне за урбану некултуру се уопште не наплаћују.

Да је то управо тако показује одлучност Власти за спровођење мера против Ковида. Инспекцијски надзор је редован и потпун, здружен са полицијским. Казне су застрашујуће, сви причају о њима и већина људи се понаша у складу са мерама.

Међутим извештаји Светске здравствене организације указују да се у Србији дешава преко 12000 смрти услед штетних емисија из амбијента. Знатно више од Ковид смрти. Зашти то није утицало да се оформи некакав кризни штаб, посебне мере и препоруке за заштиту људи, ванредни прописи, појачани инспекцијски надзор!? Нисмо баш приметили. Ипак дуг је пут нашег опоравка!

Радионица је реализована у оквиру пројекта "Циркуларна економија - одрживо управљање ресурсима у локалној заједници", који је подржан од стране Министарства заштите животне средине. Подршку сталној кампањи подизања урбане културе добили смо и од компанија: Витал, Шећерана Црвенка, Суноко и Индустрије меса Карнекс.