ВЕСТИ - ЕПВ

Састанак са руководством компаније Суноко.

РИЗИЦИ ЕНЕРГЕТСКЕ ТРАНЗИЦИЈЕ!

На иницијативу ЕПВ, у кратком року нам је уприличен састанак у фабрици шећера у Врбасу, једном од три пословна центра компаније Сукоко, на тему енергетике и енергетске транзиције ка мање шкодљивим енергентима. Састанку је присуствовао директор Сунока, Зоран Стојак, Беата Фридрих, менаџер заштите животне средине у МК групи и технички директор пословног центра у Врбасу, Саша Ерцег.

Идеја састанка била је размена информација у светлу нових мера ЕУ за енергетску транзицију земаља које немају у својем законодавству таксе за CO2 емисије а могле би да се негативно одразе на пословање фирми попут нашег домаћина.

Суноко је извозник и обвезник IPPC дозволе за коју већ дужи период очекује Решење надлежног органа из општинске управе у Врбасу. По предложеном програму из обимне документације, предвиђено је да Суноко, ПЦ Врбас у периоду од 2026 до 2030. године достигао интегрисани приступ контроле загађивања, који подразумева свођење на минимум потрошње сировина и енергије, спречавање или смањење емисија у ваздух, воду и земљиште, управљање отпадом и узимање у обзир прекограничног контекста.

Међутим, да ли за ће за спровођење ових мера Суноко имати толико времена!?

Испоставило се да наши суговорници нису баш били обавештени о свеже донесеним мерама ЕУ а више година најављиваним, које итекако могу да им угрозе пословање уколико се убрзано не адаптирају на њих. Ово је за нас било поприлично изненађујуће, пре свега из спознаје да их као извозно оријентисане оператере који користе угаљ као енергент, нико од надлежних институција није упозорио  о надолазећој плими притисака из Европе, која би многе домаће пословне субјекте могла да избришу са тржишне мапе. И поред тога што се на приоритетној листи за ове нове ЕУ еколошке намете не налази прехрамбена индустрија, тешко је веровати да ће велики ЦО2 емитери бити амнестирани, без обзира у којој се бранши налазе. Стога сматрамо да би подцењивање ових спољних ризика било сасвим неозбиљно и непословно.

Наиме, 14. јула ове године, после вишегодишњих најава, ЕУ је објавила предлог за увођење прекограничног механизма за прилагођавање емисије угљеника - CBAM (Carbon Border Adjustment Mechanism) која би требала да важи већ од 2023. а пуну примену да доживи од 2026. године. Неке земље, попут Турске нису седеле скрштених руку, те су натерале многе своје субјекте да започну припреме. Неке пак, попут БиХ су на прагу дужничког ропства због исхитреног уласка у велики кредит Еским банке од 641 мил евра за Блок 7 ТЕ Тузла са уговором предвиђених 7 евра по тони CO2 таксе (врло брзо по потписивању уговора, такса је већ достигла на 21 евро а сада је на 61).

Србија је стидљиво почела демократизацију енергетског сектора пре свега новим Законом о енергетској ефикасности и Уредбом о прозумјерима (producer=произвођач i consumer=потрошач), међутим, конкретне подршке кроз субвенције домаћој привреди, још нам нису на видику. Велико повећање цена гаса и електричне енергије за пословни сектор упућује и узнемирава да економски стубови нашег друштва могу бити жестоко уздрмани. Тада и прича о заштити животне средине нагло избледи јер се и она од некуда мора финансирати.

Какав би то био удар на привреду може се видети на примеру Сунока, који би у случају увођења прекограничне таксе на нивоу који сада плаћају пословни субјекти у ЕУ, морао да плаћа преко 6 милиона евра на годишњем нивоу. Процене оптерећења у Србији су рађене на 44 евра, где би производни сектор додатно био оптерећен са 3,3 до 3,6 милијарде евра. Међутим цена таксе, како смо поменули, већ сада је 61 евро по тони штетних емисија! Највећи удар био би, наравно на ЕПС који је снажно ослоњен на термоелектране и површинске угљокопе. Да ли се то Србији "спрема мрак", ускоро ће бити јасније!?

Директора Стојак је истакако да су све ове информације забрињавајуће, и да би морале да постану предмет додатног истраживања и анализа. Ако би Суноко већ сада донео одлуку о преласку на гас, то не би могао учинити за краћи период од две године (израда пројекта, исходовање дозвола, спровођење тендера, инвестициони радови, пробни рад, употребна дозвола...). То су озбиљне одлуке које би Суноку донеле додатни трошак од 50 милиона евра (за три шећеране). Таква одлука мора се базирати на егзактним подацима добијеним, пре свега од ресорних институција. Подсетио нас је такође да се у оваквим случајевима чистих еколошких инвестиција држава мора појавити као подршка, онако како је то рађено у Европи са значајним процентом субвенција, које се крећу до 50% од инвестиционе вредности пројекта. Енорбно поскупљење грађевинског материјала чини такође велику отежавајућу околност за улазак у инвестиције, нарочито непрофитне, напомиње Стојак.

Како смо сазнали, Врбаска шећерана претрпела би највеће промене и трошак, Ковачица нешто мање а Пећинци би у оквиру једне године могли да се престроје на гас. Суноко већ дуже време настоји да доведе гас до своје шећеране у Ковачици, али не налази разумевање у Србија гасу, који би морао да доведе линију гасовода удаљеног 25 км а за чега су заинтересовани и грађани Ковачице.

Сугерисали смо нашим суговорницима неколико аспеката приступа овом проблему. Први је додатно информисање и провера изнетих информација на састанку. Други је појава заједничког интереса са конкуренцијом у потреби заједничког притиска на државне фондове за субвенције инвестиција енергетске транзиције. И трећи је несумњиви заједнички интерес са струковним организацијама и еколошким цивилним сектором у Србији, који је квалитетно информисан, има капацитет за утицај на доносиоце одлука (не и довољан), који има директну комуникацију са међународним институцијама важним за креирање међународне енергетске политике (што може многе померити с места).

ЕПВ ће у наредном периоду а по Стратешком плану развоја (који лагано завршавамо) померати фокус својег рада на енергетику и енергетску ефикасност, упаво из ситуације која нам се у Србији намеће и која би могла да протресе саме стубове нашег друштва и да значајно промени живот каквог познајемо.

Кампања јавног заступања проблема из животног амбијента омогућена је реализацијом пројекта "Заједно за активно грађанско друштво - АКТ", који је добио подршку Владе Швајцарске а спроводе га Helvetas Swiss Intercooperation и Грађанске иницијативе. Мишљење које је изнето у овом чланку је мишљење аутора и не представља нужно и мишљење Владе Швајцарске, Helvetas-а или Грађанских иницијатива. Подршку активности добили смо и од компанија: Витал, Шећерана Црвенка, Суноко и Индустрије меса Карнекс.