ВЕСТИ - ЕПВ

Састанак у хотелу Бачка у Врбасу.

МЕЂУСЕКТОРСКА САРАДЊА У НАДЗОРУ КВАЛИТЕТА ПОВРШИНСКИХ ВОДА

Еколошки покрет Врбаса данас је још једном преузео улогу повезивања актера из сва три сектора друштва са капацитетом и интересом мониторинга животне средине, организовањем саветовања на тему "Међусекторска сарадња у примени прописа над загађивањем и коришћењем површинских вода Великог бачког канала и реке Криваје".

ФОТО ГАЛЕРИЈА

Припрема састанка урађена је уз блиску сарадњу са актерима скупа а примарно са Велисавом Пејатовићем, шефом одељења за поверене послове у инспекцијском надзору, при Министарству заштите животне средине.

Први део састанка утрошили смо на утврђивање последица загађења из Великог бачког канала (ВБК) и реке Криваје по привредну активност.

Мајо Милошевић, шеф Рибњака ПИК Бечеј обавестио је аудиторијум да овај објекат већ пуна три месеца не узима воду из ВБК, по највише због екстремних вредности амонијака којег су на ушћу Криваје мерили и до 18 мг/л (дозвољена вредност је 0,2 мг/лит). Монитoрингом воде канала на 10 км од ушћа Криваје према Бечеју, нису приметили ни једну рибу, она је, како рече, "побијена загађењем".

Предраг Тараило из Агропромет Бечеј, упознао нас је са проблемом наводњавања око 1100 ха њиховог земљишта, углавном под повртарским културама, из Криваје. Једна од последица је убрзана оксидација елемената заливног система и честе, превремене замене делова. Велику штету су претрпели одласком иностраног партнера а један од главних разлога био је квалитет захваћене воде.

Представници здравства, тј. Покрајинског секретаријата за здравство нису се одазвали на позив, па нисмо могли озбиљније разговарати о последицама загађења на здравље људи.

Андријана Милошев, чланица Еколошког покрета Општине Србобран, упознала нас је са повременим ризицима по квалитет воде канала из неколико пословних оператера у Србобрану који су недавно имали акцидентне ситуације.

Александра Певец, инспектор ЗЖС у Општини Бачка Топола изнела је детаљне информације о почетку изградње градског пречистача и тренутној ситуацији и плановима три велика пословна оператера у овом месту, који већ годинама континуирано испуштају своје отпадне воде у Кривају.

Дарко др Крчмар, ПМФ Нови Сад, департман за хемију, биохемију и ЗЖС, који у свом саставу имају и сертификовану лабораторију, пренео нам је драгоцена искуства са терена по ангажовању старатеља водотокова, пословних оператера а и као судског вештака.

По уводним излагањима, Велисав Пејатовић, уз своје колеге инспекторе, Оливеру Топалов из Одељења за инспекцијски надзор индустрије при Министарству ЗЖС, Милка Стојановић Начелница Покрајинске инспекције ЗЖС и Драган Секулић, покрајински инспектор ЗЖС, појаснили су нам надлежности и проблематику инспекцијског надзора, искуства са правосуђем, пословним оператерима као и могућност ангажовања локалне инспекције ЗЖС за излазак на терен у случају акцидената, ради констатовања проблема и уступања записника надлежној инспекцији.

Петер Червенак из Еколошког покрета За садашњост и будућност из Бачке Тополе, покренуо је питање функционалности Уредбе о граничним вредностима штетних материја у водама и роковима за њихово достизање. Такође је уз резигнацију, пренео слике тескобног живота у Тополи и Бајши уз отворену канализацију, како је назвао Кривају у том делу њеног тока, што се у многоме одражава не само на њихово здравствено стање, већ и на стање њихове психе.

Шандор Ороси из Општне Мали Иђош навео је разлоге подношења пријава против загађивача из Бачке Тополе и животу грађана ове Општине уз константне непријатне мириса из Криваје. Нагласио је потребу сарадње између општина на бржем решавању овог проблема.

У конструктивној и активној дискусији свих учесника састанка детектовани су ногобројни проблеми који су по већини учесника решиви, неки у дужем а неки и у кратком периоду, уз повлачење правих потеза од стране одговорних лица и институција. Ево наших утисака из ове дискусије.

- У поменутој Уредби никако не би смело даље да се проширују рокови. Судије би требало да знају да Уредба не амнестира загађиваче од одговорности за акцидентне ситуације и то не би требало да одвраћа еколошке инспекторе од прекршајних пријава.
- Акциони планови обвезника IPPC дозвола морали би се детаљније и чешће контролисати а у случају прекорачења рокова санкционисати. Ови планови су често површни, без довољно детаља и прецизних обавеза носиоца. Очигледно је и овде потребна одговарајућа обука и квалитетнији надзор. Пословни оператери, генерално немају довољно квалитетног кадра да им прати и води ову захтевну област.
- Примена казнене политике је сувише ретка а блага када се деси, те очекивано не даје васпитно-поправне ефекте по загађиваче.
- Правосуђе нема довољно судске праксе нити разуме довољно проблематику заштите животне средине.
- Паралелни притисак на загађиваче мора постојати кроз тржишне нормативе. Трговински ланци, банке, сертификациона тела морају бити упознати са проблематичним поштовањем еколошких клаузула, стандарда од стране пословних оператера, загађивача животног амбијента. Принцип следљивости у лошој пракси са штетним последицама по следеће у ланцу потрошње поништава своју сврху.
- Непостојање студија штетног утицаја из амбијента на здравље у Србији компликује доказни поступак у споровима против загађивача.
- Наплата водних накнада пословним оператерима, без обавезе друге стране да обезбеди довољно квалитетне воде која неће угрожавати безбедност производње хране (а нарочито здравствену безбедност људи), опушта старатеља и не мотивише га да примењује одлучније мере заштите природног или друштвеног добра, уз сарадњу са свим релевантним субјекатима у проблему.
- Губитак наменског карактера накнада, посебно еколошке таксе, ствара привид сталне беспарице у околностима када ипак постоје значајни новци али нестану у мору различитих друштвених потреба. И зато, основано сматрамо, да постоји оправдани јавни интерес "да се врати боја зеленом динару"!
- Области, терен под континуираним загађењем морале би да се ставе под посебне мере надзора и контроле, уз повећани притисак на изазиваче ризика. Једна од тих мера морала би да буде мониторинг вода, уз стално обавештавање јавности о евентуалном постојању ризика по животну околину, здравље људи и привредну активност.
- Морају се организовати сталне обуке и сертификација инспектора, судија и тужилаца, па чак и полиције за примену позитивних законских прописа из области ЗЖС.
- Изостанак међусекторске сарадње унутар институција извор је многобројних проблема у овој области.
- Инспекцијски надзор морао би се поједноставити и сместити унутар рада једне инспекције. Инспектори би морали да раде и узорковање на терену, уз претходну обуку и акредитацију. Садашњи систем евидентирања, узорковања, анализе, плаћања анализе, пријављивања прекршаја... од више државних органа, није ефикасан јер често не може да одговори на хитност деловања, те не даје довољно позитивних резултата који мењају свест прекршиоца. Правовремени излазак на терен кључан је за квалитетан записник и потом доказни поступак, који треба да  буде чврст темељ за сваку судску пресуду.
- Не најављени инспекцијски надзор готово да се не примењује у пракси инспектора. Уколико би се примењивао, убеђени смо да би подигао озбиљност надзора на сасвим други ниво.
- Зелени цивилни сектор у већој мери би морао да гледа око себе и пријављује проблеме из амбијента надлежним државним службама а не само да се бави конкурсима и пројектима, промоцијом и едукацијом... Право заштитарство се остварује на терену, формирањем сопственог искуства а не само преношењем туђег.
- Активно цивилно друштво мора у већој мери да преузме иницијативу за међусекторску сарадњу, попут ове наше данашње, јер држава не препознаје у довољној мери капацитет и потенцијале активних удружења да би их за нешто озбиљно консултовала, рецимо при доношењу одлука, или ангажовала, рецимо кроз пословно-техничку сарадњу на решењу конкретног проблема. А многи од нас то имају. Превише је озбиљних проблема око нас који нас стално надјачавају, да би их третирали самостално, без сарадње свих заинтересованих страна.

Листа организација, служби учесница састанка:
- Министарство ЗЖС, Сектор за надзор и предострожност, одељење за поверене послове и образовање
- Министарство ЗЖС, Сектор за надзор и предострожност, одељење за индустрију
- Покрајински секретаријат за урбанизам, градитељство и ЗЖС, Сектор за инспекцијске послове ЗЖС
- Општина Бачка Топола, Еколошки инспектор
- Општина Мали Иђош, Еколошки инспектор
- ПМФ Нови Сад, Департман за хемију, биохемију и ЗЖС
- Рибњак ПИК Бечеј
- Агропромет доо Бечеј
- Еколошки покрет Општине Србобран
- Еколошки покрет За садашњост и будућност Бачка топола
- Еколошки покрет Врбаса

И поред уредних позива састанку се нису одазвали представници Покрајинске инспекције за воде и ЈВП Воде Војводине, који би сигурно додатно оплеменили ово саветовање са богатим искуством примене прописа и рада на терену.

Кампања јавног заступања проблема из животног амбијента омогућена је реализацијом пројекта "Заједно за активно грађанско друштво - АКТ", који је добио подршку Владе Швајцарске а спроводе га Helvetas Swiss Intercooperation и Грађанске иницијативе. Мишљење које је изнето у овом чланку је мишљење аутора и не представља нужно и мишљење Владе Швајцарске, Helvetas-а или Грађанских иницијатива. Подршку активности добили смо и од компанија: Витал, Шећерана Црвенка, Суноко и Индустрије меса Карнекс.