ВЕСТИ - ЕПВ

У сусрет Дану животне средине, обраћање ЕПВ највећим трговинским ланцима који послују у нашем локалу.

ТРГОВИНСКИ ЛАНЦИ – "УСИСИВАЧИ ЖИВОТНИХ СОКОВА ИЗ ЛОКАЛА"

По спроведеној анализи а у сусрет Дану животне средине и у жељи да превентивно делујемо на неке апокалиптичне сценарије са упадима бесних и очајних људи у маркете, којег ових дана гледамо по САД, Еколошки покрет Врбаса обратио се представком али и предлогом за сарадњу, највећим трговинским ланцима, који имају своје маркете у Врбасу.

Kакав то штетан утицај маркети имају на климатске промене и економски развој локала? Како је ванредно стање у земљи произвело ванредни профит трговинских ланаца? Да ли су доброчинства ових високо профитних компанија препознала приоритете у локалној заједници из које убирају профит или је промоција примарна? Да ли су сви исти? Да ли је цивилно друштво способно за партнерства са овим економским гигантима? Само су нека од питања којима смо покушали барем незнатно да их "померимо с места".

Најтемељнији одговор добили смо од Универекспорт-а, као највећег домаћег трговинског ланца, чија је пословна политика изгледа блиска нашој идеји оријентације према локалним ресурсима, док су реаговања компанија Лидл и Делез (Макси) била више аутоматска и без емоција. Компанија Агрокор (Идеа) није се за сада удостојила одговора.

Имајући у виду чињеницу да су чланови наше локалне заједнице њихови купци и тиме генератори дела њихове добити, обратили смо им се са предлогом и молбом за подршку цивилној заједници Општине Врбас у спровођењу активности адаптације и отпорности на климатске промене и друге штетне спољне утицаје, јер основано сматрамо да трпимо њихов негативан утицај. Од компаније Лидл затражили смо подршку и за Кулу и Србобран, због већег броја њихових купаца који их походе из ових комшијских места.

Наш предлог ослонили смо на друштвено одговорно пословање којим се сви редом диче а које реализују, како тврде, хуманитарним радом, бригом о животној средини и о својим запосленима а што резултира поверењем њихових пословних партнера, потрошача и локалних заједница у оквиру којих послују, по чему су, како кажу на својим интернет порталима, препознатљиви.

Међутими колико су искрени и збиља посвећени претходно наведеном?

Не спорећи и не улазећи у интерне процесе и технологије пословања ових компанија, којим дају допринос, како поменусмо и очувању животне средине, скренули смо им пажњу на још неке моменте у њиховом раду са негативним екстерним последицама, које би могле и требале да генеришу додатну одговорност према локалној средини у којој остварују своје пословне интересе.

Наиме, приметили смо да је велики број њихових производа из увоза или изван наше регије, чиме континуирано производе значајан карбонски отисак из њиховог транспорта и складиштења и по чему су још један негативан фактор на климатске промене у Србији, којим дејствују и по нашем локалу. Стога смо сматрали да постоји оправдана потреба за овим обраћањем како би смо код њих покренули свест о потреби ублажавања и тематском компензацијом овог утицаја.

Константна медијска присутност и висок углед ових компанија допринео је, по нашим спознајама, да су ови трговински ланци, барем у Врбасу, главни снабдевачи широке палете производа за кућне потребе, при чему су готово почистили са локалног тржишта пиљарнице и мале породичне радње или су их "осудили" да таворе у једва простој репродукцији.

Скренули смо им пажњу и упознали их да у изостанку озбиљнијег система примарне селекције отпада у нашем локалу, комерцијална амбалажа коју лиферују уз своје производе убрзо постаје огромна количина смећа, које прави значајан притисак на локалну депонију. Ако имамо у виду ниску урбану културу и неразвијену еколошку свест наших грађана, део овог смећа учествује и у генерисању великог броја дивљих депонија. Подсетили смо их да одржавање сметлишта и уклањање дивљих депонија иде на терет локалних пореских обвезника, управо њихових купаца, који су, по нашим спознајама, константно у дужем временском периоду незадовољни квалитетом рада јавног комуналног предузећа у делу збрињавања отпада, што, по мишљењу струке, за последицу доноси повишене штетне емисије са ових апокалиптичних места, врши негативне климатске утицаје и погоршава јавно здравље, где основано сматрамо и велики маркети дају свој негативан допринос. Уз незнатну корекцију дела њихове пословне политике, дали смо им на знање да то баш и не мора бити тако.

Ради оснаживања наше аргументације, мало смо их у свом обраћању покушали извући из уске перцепције трговинског пословања, те смо их између осталог упознали са неизвесном судбином еколошких накнада које плаћају држави (које су нам у одговору спочитали), што „сасвим природно“, није за очекивати да буде у домету њиховог даљег интереса. Али због њихове корпоративне одговорности коју у свакој својој мањој или већој донацији наглашавају (без обзира на њихов приоритет и домете), били смо слободни да их обавестимо да је одредиште еколошких накнада сасвим непознато, јер су Законом о буџетском систему из 2015. изгубиле свој наменски карактер, те је њихово и дотадашње у добром делу ненаменско коришћење, озакоњено. То што у области заштите животне средине свега недостаје - и контејнера и санитарних депонија, пречистача, садње... понајвише надзора, свести и знања у школама, код грађана и код доносиоца одлука , није крива беспарица, јер новаца сматрамо да ИМА, али су у нама непознатим токовима! То је и основни разлог што смо њихов поглед покушали усмерити и на део организованог цивилног друштва који има квалитетну спознају о стању на терену и капацитет за промену.

Посебно смо им скренули пажњу на период њиховог пословања у условима ванредног стања и епидемије корона вируса у којем су, основано сматрамо, у нетржишним околностима остварили екстра профит.

По нашим информацијама у локал-профилисаним или како константно истичу омиљеним маркетима попут њихових „ванредно се увећао промет“, уз спровођење „ванредних мера“ Републичког кризног штаба, чији чланови су, по многим независним аналитичарима, често својим непринципијелним и недоследним изјавама стварали непотребну панику код потрошача, "стампеда и чишћење рафова“ у маркетима. За разлику од почишћених маркета у неким западним земљама, приметили смо добру снабдевеност и припремљеност ових компанија на поремећаје у снабдевању у овој ванредној ситуацији, чиме су брзо амортизовали увећану тражњу (одговорно пословање, срећна околност или...).

Посебно је одлука о затварању локалних тржница (пијаца) окренула потрошаче ка "њима", чиме је крајње угрожена егзистенција пијачара а највише бројних локалних повртара. Сматрали смо да локална пољопривредна газдинства, уз одређене нормативне оквире, могу бити њихови корисни партнери а не огорчене комшије.

Верујемо да је реномираним и одговорним компанијама попут Лидл-а, Идее, Макси-ја и Универекспорта, луксуз генерисање негативних осећаја према онима који им обезбеђују приход, стога смо се понадали да ће их наше добронамерне сугестије из овог дописа потаћи разумевању и доброј вољи за сарадњу, посебно са активним цивилним сектором из области заштите животне средине, што би, уверени смо, додатно унапредило њихово пословање и дугорочно га заштитило.