ВЕСТИ - ЕПВ
Састанак Фокус групе у Врбасу
- 30. октобар 2019.
ЗА ЧИСТ КАНАЛ, БЕЗ ОТПАДНИХ ВОДА!
Данас смо у банкет сали хотела Бачка у Врбасу организовали састанак Фокус групе за представнике пословног, јавног и цивилног сектора на тему управљања отпадним водама на потезу Великог бачког канала (ВБК) од Црвенке до Србобрана и на реци Криваји од Бачке Тополе до Србобрана.
И поред уредног позива, састанку се нису одазвале локалне самоуправе Врбаса, Куле, Србобрана и Бачке Тополе, које би морале бити генератор међусекторске сарадње на примарном еколошком проблему у својим срединама.
Фокус групу чинили су заинтересовани субјекти који могу дати допринос бржем и квалитетнијем решавању збрињавања отпадних вода чији је реципијент ВБК, где смо у први план ставили следеће пословне оператере: Хеленик шугер, производни центар Црвенка, Јафа Срвенка, Суноко, производни центар у Врбасу, Карнекс, Витал, Миротин група - пп Сава Ковачевић, Врбас Реахем, Србобран, Екстра Фарм, Бечеј - фарма крај Србобрана, АИК Бачка Топола - кафилерија Жибел.
У наставку износимо сажетак велике количине нових информација о стању система за пречићавање отпадних вода у фирмама члановима фокус групе, њиховим плановима, жељеним циљевима и проценама њихове достижности.
Директор и сувласник кафилерије Жибел, г. Жељко Станић есклузивно је изнео информаицју о примарном пречистачу отпадних вода, који је у потпуности у функцији и прибављању услова, израду пројектно техничке документације за обављање више фазе пречишћавања кроз градски пречистач, за чију изградњу у Бачкој Тополи локална самоправа обезбедила финансирање из Покрајинског буџета.
Екипа Хеленик шугера, индустрије шећера у Црвенки, на челу са Иреном Стојановић, изнели су проблематику њихових баровода и таложних поља, где су истакли започети инвестициони циклус у расхладне торњеве који би спречили изливање топле воде у Бегејац, десни бочни латерални канал у Велики бачки, и њихова настојања за исходовање водне дозволе, са обавезом обезбеђивања дугорочног закупа земљишта за њихове лагуне (таложна поља). Додатне лагуне омогућиле би квалитет завршне таложне фазе на нивоу реципијента (канала). Пренели су нам уверавања локалне самоуправе у Кули да ће им се изаћи у сусрет!
Директор маркетинга Јафе, г. Александар Познанић, уз своје сарадннике, Милорадом Ђуришићем и Јованом Чепић, упознао је аудиторијум о завршетку пројекта надградње пречистача отпадних вода и спремност прикључења ове кондиторске индустрије на градску канализацију са својим санитарним водама.
Oд директорa Карнекса, Моханa Шрестра, сазнали смо да Општина Врбас још није изашла са комерцијалним условима за прикључење њихове фабрике на канализациону мрежу и поред тога што су се два пута (2013. и 2017.) јасно одредили да су вољни то учинити, али уз разумну цену која неће прелазити трошкове секундарне прераде отпадне воде које имају на својем постројењу.
Масовна производња и велике количине отпадне воде Карнекса, која би се проследила у градски пречистач, значајно би допринела достизању оптималног рада ЦППОВ-а, стога чуди инертност локалне самоуправе у изради барем паушалне процене коштања прераде воде у постројењу које је у пробном раду уз минимални капацитет, већ више од пола године, закључујемо.
У реткој прилици јавног иступања представника Витал-а, сазнали смо важне информације да се ова фирма ипак помера напред. Од Мирјане Грујић, директора развоја и Дејана Давидова, руководиоца енергетике сазнали смо да се Витал прикључио на канализацију са својим санитарним водама, да су у поступку набавке расхладне куле за своје бароводе, да су у поступку избора добављача за доградњу постројења за техничке воде а да су претходно добили за њих услове од јавно комуналног предузећа и одељења урбанизма. Израда пројектно техничке документације за третман техничких вода очекују да ће бити окончан на пролеће следеће године, после чега би, по њиховим речима започели ову, за цео град важну инвестицију а за коју тврде да имају одобрење од власника компаније.
Представник пољопривредног предузеће Сава Ковачевић, као корисник каналске воде за наводњавање истакао је да су примарно заинтересовани за заустављање загађења канала а да исправност каналске воде месечно контролишу, где је ова експлоатација могућа због знатно већег прилива свеже и чите воде из канала Богојево - Врбас, чији је доток вишеструко већи а њихов испуст је на позицији испод делте овог канала у Велики бачки.
Заменица директора Реахем-а, шпиритане у Србобрану, гђа. Бранка Богдановић, изнела је информаицју да је ова фирма у поступку достизања пуних еколошких стандарда по питању заштите вода и ваздуха. Алкохолна џибра се сабира у метални резервоар и транспортује у био гас постројење Миротин енерго у Врбасу. Купљен је пречистач техничких вода а од Општине је исходована дозвола за приступни пут до њега. Као енергент се користе обновљиви енергенти а уграђен је и џакасти филтер за крупне нечистоће.
Од директорке компаније Екстрафарм Бечеј, Маје Јовичић, сазнали смо за стање и планове достизања еколошких стандарда у њиховој фарми свиња крај Србобрана. Редовно одржавани бедеми око лагуна спречавају сваки продор свињске осоке у реку Кривају, те су како каже, неосноване спекулације у јавности да би загађење Криваје могло доћи и. Аерација лагуна. Вишак осоке која је под аерацијом, распрскава је по парцелама у њиховом власништву. У наредном периоду покрећу изградњу додатних лагуна које ће омогућити додатну еколошку безбедност пословања.
Шеф одсека за заштиту вода у Министарству заштите животне средине, гђа. Душанка Станојевић упозорила је пословне оператере на Уредбу о граничним вредностима штетних материја у водама и роковима за њихово достизање - до 2025. до када сви пречистачи морају бити изграђени. Овакви међусекторски сусрети, како рече, су добро дошли и морају се чешће одржавати, ради праћења планираних активности и међусекторске сарадње.
Заменик директора Вода Војводине, Стеван илинчић, уз подршку сараднице Невенке Николић главног инжењера за заштиту вода објаснио је политику водних накнада, за које сматрамо да нису довољној мери стимулативне за оператере који намеравају или су кренули у достизање еколошких стандарда у заштити вода.
Представници ППФ тима ЕУ у припреми пројекта чишћења Великог бачког канала, Милош Спасић и Тамара Ацева, поред недавног јавног увида, још једном су присутнима истакли нови модел и технологију безбедног чишћења Великог бачког канала, исушивањем и без депоновања муља крај насеља, при томе изражавајући задовољство спознајом информација са извора о стању и перспективи заустављања загађивања, без којег се каналу "не може прићи".
Директор ЈКП Водовод из Црвенке, Миљан Драшковић, уз свог сарадника Синишу Матића, техничког директора, обавестили су актере скупа о стању канализационе мреже у Црвенки и потисног вода до пречистача у Врбасу те скоре услове за прикључење и пословних оператера, иако нису првобитно планирани за прикључење. Ово одговорно јавно предузеће једино је покушало да спаси образ локалних самоуправа, очигледно незаинтересованих за међусекторски дијалог.
Покрајински инспектор за животну средину, Драган Секулић, генерално се осврнуо на поштовање прописа од стране пословних оператера на потезу ВБК и Криваје уз констатацију да су сви субјекти кренули у поступак исходовања водних дозвола и да хитрост у њеном исходовању умногоме релаксира владина Уредба.
Бранко кецман, директор фирме Аквабор из Београда скренуо је пажњу присутних на нове безбедне и ефикасне технологије прешћавања отпадних вода, које се могу поставити као озбиљна алтернатива постојећим.
Активно учешће у дискусији узели су и представници цивилних организација, Јован Радовић, Локална алтернатива и Мирко Парошки, Еколошки покрет Општине Србобран, са питањима везаним за Пројекат чишћења канала, поузданости најава представника Витала и штетних захвата старатеља Криваје на њеном, како је истакао, г. Парошки, несавесном измуљавању, преграђивању и издавању дозвола за неумерено наводњавање.
Састанак смо завршили у заједничкој констатацији потребе периодичног окупљања и разматрања достигнутих резултата између два сусрета, за чега смо се обавезали.
Организацију скупа помогао је Реахем, фабрика алкохола из Србобрана, а који се организовао у склопу реализације пројекта "Грађани у акцији, здружено у корист природе", којег је подржало Министарство заштите животне средине, компанија Суноко, Витал и индустрија меса Карнекс из Врбаса.
Списак учесника:
ПОСЛОВНИ СУБЈЕКТИ
1. КАРНЕКС, Врбас
2. МК ГРУПА
3. СУНОКО, ПЦ ВРБАС
4. ВИТАЛ, Врбас
5. ПП САВА КОВАЧЕВИЋ, МИРОТИН ГРУПА
6. РЕАХЕМ, Србобран
7. ЖИБЕЛ, АИК БАЧКА ТОПОЛА
8. ХЕЛЕНИК ШУГЕР, ПЦ ЦРВЕНКА.
9. ЈАФА, Црвенка
10.ЕКСТРА ФАРМ БЕЧЕЈ, пословна јединица Србобран
11.AQUA BOR DOO BEOGRAD
ИНСТИТУЦИЈЕ/УСТАНОВЕ
12.МИНИСТАРСТВО ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ
13.ППФ - ПОДРШКА ЕУ У ПРИПРЕМИ ПРОЈЕКАТА
14.ЈКП ВОДОВОД, ЦРВЕНКА
15.ЈВП ВОДЕ ВОЈВОДИНЕ
16.ВД "БАЧКА", ВРБАС
17.ПОКРАЈИНСКА ИНСПЕКЦИЈА ЗА ЖИВОТНУ СРЕДИНУ
ЦИВИЛНО ДРУШТВО / АКТИВНИ ГРАЂАНИ
18.УГ "ЛОКАЛНА АЛТЕРНАТИВА" Врбас
19.УГ "ГРАЂАНСКА МАСА", Кула
20.Еколошкип покрет Општине Србобран
21.РЕС фондација
22.Активни грађани: Врбаса, Новога Сада, Куле, Србобрана
МЕДИЈИ
23.MAGYARSZO, дневни лист на мађарском
24.VOICE - Војвођански истраживачки центар
25.ТЕЛЕВИЗИЈА БАЧКА