ВЕСТИ - ЕПВ
Састанак министра Тривана са представницима цивилног сектора
- 09. фебруар 2019.
ВАНРЕДНА ПАЖЊА ЦИВИЛНОМ СЕКТОРУ!
Јуче смо присуствовали састанку у свечаној сали Карловачке гимназије, којег је уприличио министар Горан Триван са својим најближим сарадницима а за којег је добио техничку подршку од Покрета горана Војводине и руководства гимназије. Учесници су имали прилику да се упознају и са богатом историјом гимназије, њеним највећим вредносима, попут библиотеке, нарочито са пројектом Волнијевог хербаријума, највећом ботаничком збирком у Југоисточној Европи. Угошћени смо при томе, у Еколошком центру Радуловачки, којег већ годинама успешно води и унапређује Покрет горана Војводине, организујући у њему међународни волонтерски камп, мноштво еколошких и других друштвених догађаја.
У Свечаној сали Карловачке гимназије, министар Триван је представио стратешки приступ и главне циљеве Министарства за наредни период и указао још једном да је добра сарадња са цивилним друштвом један од гаранта њихове успешне реализације.
Сврха састанка била је да се у непосредном контакту, са око 70 представника цивилних организација из Србије и још неких виђенијих јавних личности, разговара о оквирима и потенцијалима сарадње у сврху унапређења животне средине и фокусирање приоритета које ће министар представити, између осталог, на предстојећим међународним скуповима. Разговарало се о пројектима, конкурсима, али и о извештајима УН о клими и биодиверзитету. У интеракцији са учесницима поменуте су многе теме, од заштита наших река и природних ресурса - вода и шума, заштите Дунава, еколошке писмености, снажења локалних самоуправа у решавању еколошких проблема, финансирање заштите животне средине...
Из нашег великог искуства са терена, министру смо писмено извукли идеју везану за пречишћавање отпадних вода, а у емпатији према великом броју заинтересованих учесника састанка, који су имали жељу непосредно да комуницирају са министром! 
Наиме, неколико пута министар је поменуо на скупу можда највећи еколошки приоритет Србије а то је изградња 300 пречистача отпадних вода, који ће представљати и највећи изазов за сваку Владу Србије и председнике општина у наредним деценијама. Међутим, мало се помиње и паралелна потреба изградње канализационих система и санација постојећих а дотрајалих, који ће потраживати готово исти новац!? А поготово се не говори о потреби едуковања и анимације грађана да се прикључе на канализацију, посебно у срединама где су канализациони системи почели да се граде или да се прикупља пројектно-техничка документација, тамо где постоје а нису завршени, тамо где се грађани нису у потпуности одазвали...!?
Нико грађане не спрема на скупље комуналне рачуне, поврх свих осталих намета!? Нико им не говори да ће количина пара за отпадне воде зависити од очитаног водомера, тј. количине утрошене пијаће воде и колико ће штедња воде утицати на кућни буџет... Ово је реалан простор за ангажовање цивилних организација, где би у сарадњи са локалним самоправама, комуналниим предузећима и уз подршку министарства, могли пресудно да утичу на просвећивање људи о штетности септичких јама, потреби прикључења на канализацију... а тиме и на одрживи рад будућих пречистача - да раде са довљном количином воде, оптималним капацитетом, довољним бројем прикључака, уз разумне рачуне за кориснике и без потребе да им пословање буде дотирано из танких локалних буџета или превисоких комуналних рачуна!
Највећи утисак на састанку ипак је оставио председник Еколошког центра "Станиште" из Вршца, Дејан Максимовић, из удружења специјализованог за еколошке финансије са анализом ненаменског трошења еколошких накнада у свим локалниим самоурпавама у Србији и "сасвим несавршен однос" Владе Србије према овој проблематици! Уз сагласност са изнетим чињеницама и предлозима за поправљање стања, у овим околностима ценимо да ће готово сви амбициозни планови ресорног министарства зависити од убедљивости министра према својим колегама из Владе а нарочито према министру финансија, чиме је, по нама, ипак преузео превелику одговорност за животну средину Србије! У неколико претходних година, изменама прописа о буџету, доношењем конкретних и амбициозних планова за унапређење експлоатације површинских копова угља, издавањем дозвола за мини хидро електрана у заштићеним подручјима, задржавањем квота за остале алтернативне изворе енергије, појачаним истраживањем нафте и гаса... ипак је свима стављено до знања да екологија није дошла на дневни ред код оних који се највише питају у овој земљи!
Еколошки покрет Врбаса је непрофитна невладина организација основана у Врбасу вољом групе грађана, на заједничкој идеји очувања природе, духовног наслеђа и ширења еколошке свести.
