ВЕСТИ - ЕПВ
Састанак радне групе Националног конвента ЕУ за поглавље животне средине у Врбасу
- 18. септембар 2018.
КАКО ЗДРУЖЕНО ОДБРАНИТИ ПРИРОДУ АКО НЕМА ДРУЖЕЊА!?
Јуче је Еколошки покрет Врбаса у хотелу Бачка у Врбасу, пружио техничку подршку Центару за екологију и одрживи развој (ЦЕКОР) из Суботица и Европском покрету у организацији састанка радне групе Националног конвента ЕУ за отварање поглавља 27 - животна средина. Тема састанка била је "Примена еколошког законодавства на локалном нивоу - проблеми и препоруке".
Осим чланова радне групе Националног конвента, тј. представника десетак организација из целе Србије, састанку су присуствовали наши цивилни партнери, еколошки покрети Србобрана, Оџака и Беочина, као и активни грађани из Врбаса, Србобрана и Куле, ђаци и професори из Гимназије "Жарко Зрењанин" из Врбаса и средње медицинске школе "Кузма и Дамјан" из Врбаса. Затим, Александра Викичевић, уредница емисије Радио Бг2 "Чекајући ветар" и Јадранка Марчок, уредница еколошког магазина "Еко лист". ЈКП "Комуналац" из Врбаса и ветеринарска инспекција, једини су од јавне управе и надзора имали своје представнике. Пружена рука сарадње од оних којима је ово било најпотребније, још једном је измакнута!
Уводничар скупа био је Сретен Ђорђевић, једини специјализовани адвокат за еколошке спорове у Србији. Испред дискусије учесници су погледали кратки видео приказ "Мисли - делај -утичи" од аутора из Еколошког центра Станиште из Вршца и Центра за европске политике (ЦЕП) из Београда.
У Фокусу дебате био је предлог за измену Закона о процени утицаја на животну средину а потом и спремност и капацитет цивилних организација да већом применом еколошке регулативе, дођу до квалитетнијих резултата на терену. Исказана је велика потреба за ангажовањем стручних лица, пре свега правних експерата у одбрани угроженог јавног интереса у области животне средине. Цивилне организације су разједињене и не препознају се као потенцијални партнери у јавном сектору, нити им представљају озбиљнију претњу ако саме институције у свом немару производе штетне утицаје по тај јавни интерес.
Искуство г. Ђорђевића открива лоше а негде и катастрофално познавање еколошких прописа и процедура у надлежним одељењима локалних управа. Еколошка удружења су још у горем стању, што оставља велики простор разним мешетарима, узурпаторима, загађивачима и профитерима да раде шта хоће са природним ресурсима! У министарствима пак постоје изузетни експерти и довољно знање да заштити јавни интерес а ако се то не дешава, евидентно је у питању лобирање инвеститора, корупција или виша политичка директива са често невидљивим интересима!
Негативна искуства грађана из Србобрана са штетним утицајем НИС-ових нафтних буштотина, подсетило је г. Ђорђевића на немогућност колективних тужби у заштиту здрављае људи. И поред тога што је то својевремено омогућено Изменама Закона о парничном поступку (ЗПП). Уставни суд је проценио да те одредбе нису примењиве у пракси те су поништене! Србија је једна од ретких земаља у свету која нема могућност колективне тужбе! Тиме су умногоме обесмишљене израде студија штетних утицаја на људе кад их тешко можете употребити у доказном поступку! Средином ове године најављено је поновно убацивање колективне тужбе у ЗПП, али нам је непознато докле је законодавац догурао! Ова могућност нарочито би користила милионима потрошача угрожених од смећа које се налази на рафовима маркета а продаје се као храна!
Поменута је и срамна улога Завода за заштиту природе који се нигде не оглашава у заштиту природног добра под налетом похлепних МХЕ инвеститора, већ су им чак у више махова зажмурили при издавању услова на заштићеним природним подручјима, еколошко-рибарским зонама или заштићеним природним стаништима.
Недоследност у регулативи види се кроз постојање квота на доделу Фид-ин тарифа за постављање фото панела и тиме ограничавање њиховог ширења и развоја, док те квоте не постоје за изградњу МНЕ, иако се такође ради о обновљивом природном ресурсу! "Туци профит док ми држимо кишобран" а "зна се ко је кишобран платио"!
Сви ти гневни еколошки борци и угрожени грађани по Србији могли су с много већим шансама спречити градњу објеката са штетним утицајем, да су знали за постојање Закона о процени утицаја на животну средину, чија примена омогућава превентивно деловање у раној фази одлучивања, и кроз јавне увиде, жалбе и представке, спречавање издавања дозволе или барем враћање на првостепено одлучивање, па док се инвеститору не смучи живот! Некада и бирократија може да припомогне својом спорошћу!
Закључујемо да смо још увек на самом почетку, с једним адвокатом а без правне државе и нека нам је Бог упомоћ!