ВЕСТИ - ЕПВ

Изјава председника ЕПВ за Еко лист

ЕВРОПСКИ ИЛИ СОПСТВЕНИ ПУТ У ЕВРОПУ!?

Најзначајнији еколошки магазин у Србији, Еко лист (бр.64), објавио је мишљење председника ЕПВ, Ратка Ђурђевца, о европским вредностима из области животне средине и какве промене очекује уласком Србије у Европску Унију. Изјаву преносимо у целости.

Темељи европских еколошких прописа

Највеће европске вредности заштите животне средине у ЕУ исткане су из њене тековине развоја и примене правних норми. Европски нормативи у овој области темеље се на примарном мишљењу струке која је утемељила постулате дедуктивног управљања овом области а то су:

- Човек својим односом може да утиче на животну средину.
- Животна средина утиче на квалитет живота и здравље људи.
- Човеков утицај на животну средину одређује њен повратни ефекат.

Квалитетна јавна расправа

Овим постулатима управљање животном средином одређен је приоритет пред осталим друштвеним областима. Висок приоритет омогућио је доношење регулаторних прописа кроз свеобухватне и детаљне јавне расправе и по вертикалном и по хоризонталном нивоу. Овако донешена регулатива значила је њену прихватљивост и примењивост на терену за све чланове заједнице. Све специфичности су озбиљно разматране, где је то било могуће, сажимане у образац а где није прихваћане су као такве. Једном донешена, она је означила инстант промену обрасца понашања грађана, привреде, управних органа, надзора и доносиоца одлука.

Животна средина у образовању постала је формална и незаобилазна област! Улагање у животну средину адекватно је и квалитетно испратило примену прописа. Зелени евро је светиња и никоме не пада на памет да га скрене у парафискалне токове!

Европски или сопствени пут у Европу!?

Све горе речено умањује ми оптимизам да Србија може постати равноправан члан породице европских народа окупљених у ЕУ. Србија нема свој пут уласка у ЕУ! Европски пут Србије у ЕУ, није пут и њеног уласка у то друштво!

Ад хок, готово копи-пејст прихватање европске регулативе, без квалитетне јавне расправе, без уважавања наших специфичности, са изузимањем струке, без реформе правосуђа, са зеленим динаром у парафискалним токовима, без озбиљне реформе образовања, са неразвијеним цивилним сектором... очигледна је шминка и лоша маска за неке очигледно важније ствари које се од Србије очекују (признање Косова).

Ако би смо ипак, на неки волшебан начин ушли у ЕУ (потписивањем признања Косова), а при томе задржали садашњу неозбиљност у приступу овој области, то би за мене значило да се капија отворила, земља да се испразни до краја, а о животној средини ће се побринути неко други, ко потом уђе на ту исту капију!