ВЕСТИ - ЕПВ

Oкругли сто у Новом Саду о Стратешкој процени утицаја на животну средину

ЖИВОТНА СРЕДИНА У СЕНЦИ ИНТЕРЕСА УЛАГАЧА!

Данас смо у Новом Саду учествовали на Округлом столу на тему Боље имплементације Закона о Стратешкој процени утицаја на животну средину! Састанак је одржан у простору Независног друштва новинара Војводине у организацији ЦЕКОР-а (центар за екологију и одрживи развој) из Суботице и Инжењера заштите животне средине из Новог Сада.

ЈОШ МАЛО СЛИКА

Уводничари Округлог стола били су Наташа Ђерег, директор ЦЕКОР-а, Сабина Ивановић, из Министарства заштите животне средине, Сектор за планирање и управљање у животној средини и Сретен Ђорђевић, адвокат, специјалиста за еколошко право. На скупу су били присутни и представници Градске управе за животну средину из Новог Сада и представници удружења грађана из неколико градова Војводине и Београда.

Стратешка процена утицаја развојних и других планова и програма на животну средину је процес идентификације будућих  последица и утицаја предложених стратегија, планова и програма како би се осигурало да се у одлучивању на стратешким нивоима примене принципи одрживог развоја, те интегришу питања заштите животне средине са друштвеним и економским питањима.

Предмет састанка је био покушај анализе домета овог Закона од његовог доношења 2004. године, па до данас, а који је по општој оцени доспео у ћорсокак! Учесници скупа дали су низ сугестија представници Министарства за неопходне измене и допуне Закона и посебно сугестије за два подзаконска акта, који су у поступку израде а који би морали да доведу до квалитетнијег учешћа јавности у поступцима процене утицаја.

Ово су наши утисци и сажетак закључака са састанка.

Министарство готово да нема увида у квалитет јавних расправа а нарочито не на примедбе грађана, те није у могућности да реагује на нелогична и често по животну средину, штетна Решења локалних органа. Може се слободно рећи да јавност не постоји у овим радњама, већ ретки заинтересовани појединци. Оглашавање поступка је лоше и не допире до шире јавности, посебно у ситуацији када су локални медији готово уништени и где се шира јавност искључиво информише из државних медија са националном фреквенцијом, и других гласила, која нису заинтересована да преносе овакве информације, осим по плаћеном огласу!

Људи реагују тек када им тешке машине "забрундају" у комшилуку и када је обично касно да утичу на било какву промену поступка, и када интегритет дозволе за рад штити полиција! Еколошка удружења у просеку нису заинтересована за ову материју и нису добра подршка грађана у њиховом интересу да спрече стварање штетних утицаја из нових постројења и објеката. Тзв. "еколози" не познају довољно еколошко законодавство и не могу се равноправно носити у расправама са државним службеницима, који, да ствар буде гора, такође нису добро обучени, без квалитетних упутстава за примену "несавршених еколошких прописа"! Последице ове конфузије видљиве су нам на сваком кораку!

Затим, утисак учесника Округлог стола, је да се еколошки закони у Србији доносе искључиво ради усклађивања са ЕУ, без неке анализе њихове примењивости на терену. Закони се дакле не мењају јер нису добри, већ зато што нису усклађени са "јачим ентитетом"! У ситуацији када је улазак Србије у ЕУ под сталним уценама признања Косова, питамо се колико времена и ресурса је изгубљено у креирању непримењивих прописа.  Од 2004. када се донео приви сет еколошких прописа у Србији, готово се ништа кваилитетно није променило, утисак је свих учесника!

Да се вратимо мало на Закон о стратешкој процени!

У овом закону практично нема инструмента заштите од незаконског доношења сагласности на процену утицаја! А без тога ништа не може бити боље! "Заинтересована јавност" је дефинисана у уводним одредбама Закона а у одредбама где се Закон разрађује, нигде није поменута, па не чуди што јавности готово и да нема у овим радњама. Предложене измене Закона олакшавају добијање Сагласности инвеститорима, али не поправљају стање животне средине! "Тасови правде снажно су накривљени према инвеститору", како рече г. Ђорђевић, а животна срединина "левитира у ваздуху"! У комисијама за процену утицаја нема независних стручњака, већ искључиво чланови органа управе, који најчешће нису способни да праве процене у мору посебних и специфичних послова, чији се утицаји на природу и људе процењују! Закон нигде не наводи ко не може бити обрађивач предмета, што често утиче на пристрасност и постојање сукоба интереса, који се не санкционишу, што касније на терену прави огромне проблеме!

Учешће на овом догађају омогућено је реализацијом Пројекта "Оснаживање одговорности и обавеза за бољу животну средину", који се реализује уз подршку програма CSOnnect, којег спроводи Регионални центар за животну средину (РЕЦ). Програм финансира Шведска агенција за међународни развој и сарадњу (SIDA).