ВЕСТИ - ЕПВ
Tематска седница радне групе за Поглавље 27 у Београду
- 11. фебруар 2018.
КОРУПЦИЈА - ПУКОТИНЕ У ТЕМЕЉИМА ЈАВНО ПРИВАТНОГ ПАРТНЕРСТВА!
У петак, 9. фебруара у Зеленом салону Народне Скупштине РС, учествовали смо на седници радне групе за Поглавље 27 - животна средина и климатске промене Националног конвента о ЕУ са темом: Јавно приватно партнерство (ЈПП) и концесије као модел обезбеђивања инвестиција и спровођења активности од општег интереса у области заштите животне средине и локалних комуналних делатности у склопу прикључивања ЕУ. Организатори скупа били су Центар за екологију и одрживи развој (ЦЕКОР) и удружење Фрактал.
Поред 60-так учесника из јавног и цивилног сектора, скупу је присуствовао и Филип Абрамовић, помоћник министра за заштиту животне средине и представници Одбора за животну средину Гордана Чомић и Нада Лазић. Уводничари су били Наташа Ђерег, Звездан Калмар, Лидија Кесар и Пера Марковић.
Помоћник министра је истакао да у Србији, у недостатку сопствених финансијских средстава за потребе инфраструктурних инвестиција у области вода и управљања отпадом, требају приватни партнери који би кроз ЈПП моделе могли да реше деценијски занемариване еколошке проблеме и достизање европских стандарда. Tакође је "истрпео тешку паљбу" представника иницијативе "Не давимо Београд" због сумње у штетан ЈПП Уговор на депонији Винча а потом и герила маркетинг са поклон касицом прасицом, са "жељом за транспарентне финансије"!
Наш допринос скупу било је истицање неколико важних ЈПП пројеката који су значајно утицали, а и сада утичу на живот грађана, како нашег града, тако и целог региона.
Наиме, једно од најстаријих ЈПП у целом региону је концесија за изградњу Великог бачког канала, потписана пре 226 година између царевине Аустро-Угарске и приватног Акционарског друштва, у то време највећа инвестиција у Еврпи. Концесија је трајала 25 година од изградње канала. И поред вишеструког покривања улога, Акционарско друштво се повукло из концесије, јер је одржавање канала носило изузетну одговорност и ангажовање.
Истакли смо позитиван пример јавно приватног уговора у Врбасу, у којем су се ЈКП Комуналц из Врбаса и приватни оператер за секундарну сировину "Ђедовић" из Врбаса, успели договорити о експлоатацији секундарне сировине на локалној депонији. Пословни оператер запослио је и пријавио три радника, из три ромске фамилије, које су до тада неконтролисано извлачили користан отпад, и неретко изазивали пожаре! Ова три радника од средине прошле године извлаче три пута више секундарне сировине него двадесетак чланова њихових породица, пре тога! Комуналац је при томе вишеструко увећао ову врсту прихода, а истовремено, значајно растеретио притисак на депонију! Цео посао не би могао да се квалитетно изведе без видео надзора, прецизне контроле и евиденције уласка и изласка са депоније и уређеног прилазног пута. Једнако је важно да је успостављен ефикасан систем који је грађанима доступан на увид и контролу, у чега смо се неколико пута и сами уверили!
Нисмо могли да прескочимо и негативан пример у којем је готово преко ноћи никла спалионица анималног отпада у Врбасу! На који начин је "Еко-вет плус" из Новог Сада дошао до наменске ЕУ донације за спаљивање искључиво заражених животиња и како је потом добио концесију за спаљивање целокупног анималног отпада у 15 војвођанских општина, није нам јасно?! Да ли је све урађено складно уговорним обавезама донатора и позитивним законским прописима, и какве ће то последице донети по животну средину и здравље људи, поставља нам се као озбиљан изазов из магле да извучемо у наредном периоду!?
Нема никакве сумње да недостатак транспаретности по правилу указује на присуство корупције, што носи велике ризике у примени модела ЈПП за обезбеђивање инвестиција и спровођење активности од општег интереса у области заштите животне средине и локалних комуналних делатности у склопу прикључивања ЕУ. С друге стране без укључивања приватног капитала тешко да можемо достићи зацртане циљеве у овој области. Стога, свако ЈПП у Србији, иако пожељно, мора да буде под оштром лупом јавности, цивилног сектора и медија, како се неморал из политичког естаблишмента и похлепа за лаким профитом из центара економске моћи, не би сусрели на штету свих осталих грађана Србије.
Еколошки покрет Врбаса је непрофитна невладина организација основана у Врбасу вољом групе грађана, на заједничкој идеји очувања природе, духовног наслеђа и ширења еколошке свести.
