ВЕСТИ - ЕПВ

Учешће ЕПВ на Трибини у Косјерићу

"ТИТАН vs МАЛИНАРИ - VOL2"

Јуче смо још једном пружили подршку грађанима Косјерића, учешћем на Трибини под називом "Европско и наше смеће у Косјерићу се спаљивати неће"! Организатор Трибине био је Еколошки покрет Косјерић, а својим учешћем подршку су дали и наши пријатељи из Беочина, Златко Тодорчески из Еколошког покрета Беочин и Предраг Рачић из Удружења "Покренимо општину Беочин".

Просто су невероватни резултати Еколошког покрета Косјерић у кратком периоду њиховог постојања!

Од септембра месеца прошле године, када су се основали, успели су да анимирају, уједине и покрену готово целу своју локалну заједницу - грађане, локалну самоуправу и црквену заједницу, око заједничке и правичне идеје одбране здравог разуме, личног достојанства и свог, Уставом гарантованог права на здраву и безбедну животну средину. Ако знамо да ~90% грађана ове мале Општине Златиборског округа живи од малинарства и еко-туризма, само можемо претпоставити њихову бојазан за животну егзистенцију због могућег даљег урушавања животног амбијента.

Дозвола Министарства грађевине цементари за складиштење "неопасног отпада" као енергента, само је "врх леденог брега", у штети коју ова фирма чини локалном амбијенту. Цементара је власник и два рудника, мајдана камена у непосредној близини фабрике, који су ништа мањи загађивачи ваздуха! Сировину, угаљ и цемент превози 250 камиона, који свакодневно разваљују друмове у Косјерићу и доприносе даљем загађењу и тескоби живота у отровном окружењу!

"Ми најбоље знамо од чега нам народ умире, и стога не можемо бити само неми посматрачи!", изјаве су пароха Црквене општине у Косјерићу!

У међувремену је Министарство повукло Дозвоју цемнетари, да би је убрзо поново издало!? Толико о озбиљности наших институција!

Јавно инсистирање председника Општине Косјерић да се поштују локалне одлуке о забрани спаљивања отпада, испровоцирао је руководство цементаре на сулуду одлуку да блокира рачун Општини, и то тако што је сопствену донацију за изградњу спортске хале претворило у неизмирени дуг Општине Косјерић!?

Бес "капиталиста" нагло је спласнуо у суочавању са ефектима јавне кампање и подршке коју су грађани Косјерића добијали из целе Србије! "Вук је огрнуо јагњећу кожу", па су једно јутро освануле у свакој кући Косјерића богато опремљене брошуре цементаре о корпоративној одговорности ове фабрике, безбедности спаљивања отпада, поштовању европских стандарда и генералној душебрижности менаџмента "Титан"-а! Да не знамо о коме се ради, помислили би смо да је брошуру издао неки Завод за заштиту природе или нека управа Националног парка! 

И ресорне институције и "стручњаци цементаре" изгледа заборављају "Принцип близине" из Директиве ЕУ о управљању отпадом, на коју се толико позивају, по којем се отпад одлаже на најближем могућем месту на којем се производи, због могућих ризика из транспорта и вишеструког складиштења.Субвенције за спаљивање отпада ради добијања енергије односе се само на био масу (кухињски и баштенски отпад), и да се њихова злоупотреба већ кажњава по земљама ЕУ (спалионица у Софији)! Спаљивање рециклажног отпада подрива напоре ЕУ у реализацији принципа "Циркуларне економије", по којој се успоставља кружни, непрекидни ланац поновног коришћења отпада кроз нове производе. Али за рециклажу треба се добро ангажовати а за спаљивање отпада, само потписати дозволу и "поделити субвенцију"!

Претераним спаљивањем мешаног отпада угрожавају се хиљаде радника у рециклажној индустрији! Третман отпада спаљивањем јефтинији је од рециклажешто је очигледно јасно Влади Србије! Форсирањем спаљивања у песпективи се смањују обавезе државе према рециклажној индустрији, на коју готово искључиво користе зелени буџет од еко-такси! Осим, наравно, "ситниша" којег оставе новом министарству, огромна већина зеленог динара нестане у магли опште потрошње као парафискални намет! - Зашто само "огромна већина - зашто не би могло све"!?

Недостатак било какве екстерне контроле састава отпада који се спаљује по Србији, нарочито у цементарама, пружа оператерима широку могућност манипулисања у спаљивању различитог неопасног или опасног отпада, са несагледивим последицама по животни амбијент и здравље људи!

У околностима постојања недвосмислених показатеља да Влади Србије још увек ни најмање није стало да мало уреди и контролише проблематику животне средине, попуштање лобију спалионица у цементној индустрији Србије, отворено је жртвовање људи који живе у њиховој непосредној близини! Управо исто онако, како су жртвовани грађани Обреновца, Костолца, Уба, Врбаса...