ВЕСТИ - ЕПВ
Округли сто у Палати Србије на тему уставних промена у области правосуђа
- 21. јул 2017.
ВИШЕ ПРАВДЕ ИЛИ ЈОШ ЈЕДНА ШМИНКА ЗА ЕВРОПУ!
Еколошки покрет Врбаса једина је цивилна организација из еколошког корпуса, која се нашла у Радној групи за отварање поглавља 23 - Правосуђе и основна права и то достављањем писмених предлога за измене Устава у овој области (Саопштење о нашим предлозима). Данашњи Округли сто у Палати Србија, уз присуство Министра правде Неле Кубуровижић, шефа преговарачког тима Србије у преговорима са ЕУ Тање Мишћевић, директора Канцеларије за сарадњу са цивилним друштвом Владе Србије Жаркка Степановића, представницима цивилног друштва и међународних организација, додатно смо искористили за скретање пажње аудиторијуму и стручној јавности на тешко доступну правду у области заштите животне средине.
Наш интерес за ову област израстао је из вишегодишњег, често безуспешног, "потраживања правде" у органима правосуђа за угрожену и оштећену животну средину, чиме смо се уједно "упињали" за достизање примене трећег ступца Архуске конвенције у Србији.
И поред великог напора Канцеларије за сарадњу са цивилног друштва Владе Србије, да уз подршку Министарства правде, окупи и анимира цивилне организације у консултативни процес измене Устава у области правосуђа, ехо је релативно мали и могао би да укаже на анимозитет и подозривост удружења на домете овог процеса.
Немамо дакле, никакву дилему да ће измене и допуне Устава одредбама које ће јасно дефинисати независност и самосталност судија и тужилаца, избор, реизбор, унапређивање, одговорност, дисциплинске поступке и поступке за разрешење судија и тужилаца, јасно дефинисање и вредновање учинка, критеријуме напредовања, инспекцијски надзор, изузимање представника извршне власти из високих органа судства и тужилаштва, обуку судија и тужилаца... унапредити рад правосуђа, омогућити амбијент за њихов комотнији и ефикаснији рад. Ово ће нас свакако приближити стандардима и тековинама Европске Уније и значајно допринети затварању овог поглавља!
Међутим све ово, по нама, не мора обавезно да донесе и суштинске промене. Не ретко смо осетили да је достижност правде у Србији зависна од разних чинилаца који нису диретно везани за амбијет у којем се обавља правосудна делатност, већ је правда додатно "умотана" у невидљиве чипке сложених друшевених односа.
Којих на пример?
Евидентно је постојање притисака на судство и тужилаштво, међутим морамо уважити и наше историјско наслеђе, које нас је у овој области поприлично осакатило у претходном систему! Наиме, из искустава наших колега па и у неким нашим случајевима стекли смо снажан осећај постојања сензибилисаности судија и тужилаца на политичку климу, кроз, наизглед, безразложни излазак у сусрет интересима представника политичке и економске моћи. Како за ово направити превентивни правни оквир?!
Нисмо сигурни колико обуке судија у достизању начела стручности, могу да им помогну у праћењу често конфузних прописа доношених по принципу копи-пејст из европског законодавства. Ови прописи годинама не налазе своју примену у немогућности да премосте домаће специфичности, које нису уважене у поступку њиховог доношења. Па чак и судска пракса из других, правдом богатијих земаља испуњена је специфичностима, које се огледају у њиховим историјским тековинама, кадровском потенцијалу, техничким и финансијским капацитетима...
Велики број еколошких прописа донесених у претходном периоду није у сагласности са кровним законима и обрнуто, нити постоје одредбе које утврђују везе са другим секторима. По којем пропису судија да поступи у третирању исте материје? И ако се утврди приоритет, која је сврха постојања оног нижег - да збуњује судије?!
Достижност правде често зависи од расположивости финансијских средстава за покривање сложених и скупих доказних поступака у којима се, на пример, морају урадити комплексне студије штетних утицаја из околине на здравље људи. Колико је тада важна потпуна расположивост зеленог динара на доношење праведног судског решења?! Недавно смо озаконили ненаменско трошење еко-такси! Зашто у Уставу не постоје одредбе које гарантују неповредивост немене такси и накнада (осим ПДВ-а)!
За којим прописом ће се повести тужилац у намери да у еколошкој пријави обавеже на сарадњу стручњаке из здравства да са хемичарима, биолозима, еколозима... потврде горње сумње у штетни утицај из околине на здравље људи? Медицина окружења (Environmental medicine) је готово непозната у нашој земљи, док на западу производи студије које су гарант сигурности грађана у сваком доказном поступку и снажан механизам одврћања од загађивања природе.
И најважније, из искуства знамо да не постоји еколошки проблем у Србији у којем држава није пресудно кумовала, углавном кроз не примењивању прописа и недостатку надзора. Покретање њене одговорности пред судовима, било би преседан, који би вероватно покренуо лавину поступака, чија би правоснажна решења добро почистила државну касу! Али тај преседан вероватно би означио почетак независног деловања судске власти, потпуног спровођења закона, обезбеђивање већег дела новца из домаћих извора за затварање Поглавља 27 ЕУ. и "коначни освит правде за уништену животну средину"! (Аууу, што је лепо је сањарити!)
Све ово нас, наравно, неће поколебати да наставимо учешће у Радној групи за отварање поглавља 23 и давању нашег максималног доприноса доношењу квалитетних уставних промена у области правосуђа, јер без промена у овој области "и наша, зелена је чврсто залепљена за дно Смрдљивог бачког канала"!
Учешће на овом скупу помогнуто је реализацијом Пројекта "Оснаживање одговорности и обавеза за бољу животну средину", који се реализује уз подршку програма CSOnnect, који спроводи Регионални центар за животну средину (РЕЦ). Програм финансира Шведска агенција за међународни развој и сарадњу (SIDA). Активност је помогнута и од компаније Суноко и Општине Врбас.
Еколошки покрет Врбаса је непрофитна невладина организација основана у Врбасу вољом групе грађана, на заједничкој идеји очувања природе, духовног наслеђа и ширења еколошке свести.
