ВЕСТИ - ЕПВ

Национално слушање Дунавске стратегије 2017.

МАГЛА ОКО ДУНАВА!

У петак, 24. марта, на позив организатора, удружења Свет и Дунав, узели смо активно учешће на другом националном слушању Дунавске стратегије у Великој сали Скупштине АП Војводина, а које су организовали у сарадњи са Покрајинским секретаријатом за регионални развој, међурегионалну сарадњу и локалну самоуправу. Састанак је отворио Иштван Пастор, председник покрајинске Скупштине.

СЛИКЕ СА СКУПА

Нацонално слушање се одржава као годишњи састанак свих заинтересованих страна - учесника у процесу импементације Дунавске стратегије. Око 150 милиона евра Србија је добила кроз пројекте повезане са Дунавском стратегијом. То је, између осталог, чини једном од најангажованијих земаља укључених у тај оквир међународне сарадње.

И поред претежне пажње већине говорника на вишеструке користи од учешћа на пројектима Дунавске стратегије, ми смо, наравно искористили прилику да изнесемо свој став. 

Он је свакако извирао из угла запрљане дунавске воде у Великом бачком каналу, али и неискоришћених потенцијала чистих канала у Бачкој и Банату. Још једном смо, између осталог, истакли бесмислену и штетну организацију управљања водама у Србији, "кроз уметање" великих водопривредних предузећа (Србија воде, Бео воде и Воде Војводине) између новца од водних накнада и малих водопривредних предузећа, којe потом "велики" ангажују за рад на терену! И поред тога што "мали" имају најбоље кадрове, технички су опремљени и имају најбољу документацију, јер постоје већ 150-200 година (од изградње старих канала), већина новца, бива "поједена" непотребном бирократијом и политичким мешетарењем. Ове мале водне фирме су зато принуђене да изађу на све скромније тржиште, како би преживеле.

Нисмо изоставили ни неспутано загађивање водотока, не примењивање прописа, које у потпуности обесмишљује трансопозицију ЕУ законодавства у овој области. 

Важан сегмент наших ставова био је неискоришћеност енергетских и туристичких потецијала Основне каналске мреже и крутост старатеља и политичке елите да прихвате идеје које би довеле до нове вредности, бољег одржавања канала и отварања нових радних места.

Србија, по нама, не чини ни изблиза довољно да заустави загађивање Дунава. Не чини готово ништа да оживи обале његових притока и каналске мреже. Србија не штити ову реку колико је штите остале земље Подунавског региона. Морамо себи признати да је Србија неспутани загађивач Дунава и да смо потпуно подбацили као стараоци вода. И поред уљудности страних делегација, то је права слика којом нас гледају! Понижавајућe!

Стога је ослањање на пројекте ЕУ потпуно разумљиво. Мање је важно што су новци из Еврoпе, а много више што је њихово наменско коришћење такође под њиховом пажњом. Свакако нисмо зрели да њима сами управљамо!

Иначе, морамо похвалити организацију састанка удружења Свет и Дунав и њихове напоре да окупе све актере ове важне проблематике.

Наше учешће на овом скупу омогућено је реализацијом Пројекта "Оснаживање одговорности и обавеза за бољу животну средину", који се реализује уз подршку програма CSOnnect, који спроводи Регионални центар за животну средину (РЕЦ). Програм финансира Шведска агенција за међународни развој и сарадњу (SIDA).