ВЕСТИ - ЕПВ
Састанак Националног конвента о животној средини у Врбасу
- 24. фебруар 2015.
И ГРАЂАНИ И ПРИРОДА НА ЦЕДИЛУ
Јуче смо помогли организацију састанка Националног конвента за отварање поглавља 27. животна средина, којег води Центар за екологију и одрживи развој - ЦЕКОР, на челу са Наташом Ђерег из Суботице. Тема скупа је била "Координација индустријског загађења (IPPC протокол) и активности у сектору вода, одговорност оператера за нанету штету и рад инспекције". Пример са терена је био однос према проблему загађеног Великог бачког канала.
Цео ток састанка (5 сати) испратио је својим активним учешћем и председник Општине Врбас Братислав др. Кажић. Важан допринос скупу дали су Маргарета Милосављевић, независни консултант за IPPC протокол и Сретен Ђорђевић, адвокат са великим искуством у процесуирању еколошких пријава. Причу о ремедијацији канала и пречишћавању отпадних вода развили су Миленко Радованов из ЈП Дирекције за изградњу и Ратко Ђурђевац ЕПВ.
Закључци из изузетно садржајне дискусије, између осталог, указали су на амбијент у којем су обични грађани постављени у изузетно тежак положај наспрам државе и крупних пословних оператера који су загађивачи, где се негативним прописима просто одвраћају од тужби у покушају остварења својих Уставом гарантованих права на безбедан и чист животни амбијент. Правни систем не стимулише парнице, што се чини високим судским таксама и високим казнама за пропуштене кратке рокове за плаћање такси. Посебан проблем у доказном поступку је недостатак стручних студија којима се утврђује штетни утицај загађења на природу и здравље људи. Вештачење у тужби којим се жели доказати одговорност за штету су прескупа и недоступна обичним људима и малим привредницима. Негативне судске одлуке воде директно у стечај или губитак имовине за подносиоца тужбе!
Подношење кривичне пријаве не носи ризик као подношење тужбе али подразумева да немате никакав утицај на поступак према окривљеном, где тужилац често одустаје од кривичног гоњења ако процени да су му шансе лабаве или захтевају превише труда.
Једна правоснажна пресуда за прекршај, кривично дело или привредни пресуп амнестира окривљеног за поновно суђење за то исто дело и то се у Србији масовно злоупотребљава. Прва пресуда је по правилу сиболична и поред запрећених високих казни а следеће нема!
Чак и Европска директива одговорности за штету амнестира загађиваче од историјске одговорности за загађивање и штетну нанету природи и људима (пре 2004.).
Токови новца од еколошких такси су у магли и потребно је стално инсистирати на јавном извештавању. Готово три године без еколошког фонда сакрило је од јавности трошење најмање 15 милијарди зеленог динара. На чега су стучене те паре? Посматрајући све горе стање, на животну средину изгледа нису!
Сталним продужавањем рокова за увођење BAT система (најбоље доступних технологија), велики државни системи, попут Колубаре и Костолца амнестирају се за штету коју наносе животној средини и здрављу људи. У тај пакет амнестије упали су и мањи привредни системи попут нашег Витала, рудника Столице...
Све претходно баца у размишљање о карактеру наше државе! Ко су наши управљачи? Јесу ли то наши синови и кћери или су можда спуштени са неке друге планете, како би ову испразнили и спремили је за насељавање друге врсте, која свакако не воли зелено?!
Еколошки покрет Врбаса је непрофитна невладина организација основана у Врбасу вољом групе грађана, на заједничкој идеји очувања природе, духовног наслеђа и ширења еколошке свести.
