ВЕСТИ - ЕПВ

Загађење унутрашњег ваздуха

СМРТ ВРЕБА ИЗ СОПСТВЕНОГ ДОМА

Као и претходних година у зимском периоду, добијамо велики број дојава грађана о непријатном диму из комшијских димњака, који им смета и изазива разне тегобе. Инспекција у таквим случајевима ретко интервенише и све се своди на мање или више пријатељско убеђивање!

Изласком на терен и разговорoм са грађанима, утврдили смо да се по кућама ложи заиста свакакав отпад, што је ваљда данак све већем сиромаштву, али често и недостатак свести о штетним последицама.

Проверавајући код наших комуналаца, сазнали смо такође, да се количина смећа у кантама у зимском периоду знатно не мења, чак се и нешто смањи, иако имамо велике количине новог отпада – пепела. То указује да се по кућама ложи све што је сагориво! Проблематична је увек пластична и вишеслојна картонска амбалажа, која у себи садржи велике количине штетних хемикалија, које се ослобађају приликом сагоревања.

По резултатима истраживања Светске здравствене организације (WHO), најзагађенија места на планети су станови, куће. Чак 1,6 мил. људи годишње умире у свету због загађења унутрашњег ваздуха а то је пет пута више од смрти узроковане спољним загађењем ваздуха.

Кување и грејање на чврсто гориво има за последицу висок ниво загађења ваздуха у затвореном простору. Затворени дим садржи велики број штетних материја, као што су прашкасте материје, угљен-моноксид а често и сумпор диоксид и азотне оксиде.

У слабо проветреним становима, ваздух може садржати и до 100 пута више прашкаских материја од границе здравственог ризика. Изложеност је посебно висока међу женама и малој деци, која проводе највише времена у близини „домаћег огњишта“. За повишени ризик компликација трудноће, алергијских обољења деце, рак плућа... не морате из куће изаћи, ако ложите тзв. „прљави енергент“!

Према организацији Global Health Risks: главни ризици загађења ваздуха у затвореном простору одговорни су за 2,7% глобалног оптерећења болестима и морталитет.

Наше здравство, наравно, не води много рачуна о култури живљења, превенцији болести. Олако се деци преписују пумпице, хистаминици, кортикостероиди... Никога од њих не интересује узрок. Да ли је неко чуо од лекара питање: на чега се грејеш? Колико често провераваш исправност термо-инсталација? Колико често проветраваш простор? Каква ти је столарија (ПВЦ не пропушта ваздух)? Да ли имаш завесе, тепихе, како их и колико често чистиш? Колико извора електромагнетног зрачења имаш у кући, да ли уопште знаш који су...?

Људи би могли да уштеде гомилу новца за лечење и да се поштеде великих здравствених траума водећи рачуна о штетним стварима које их у дому окружују. Али о томе их неко мора упознати и научити!

Где су школе у свему томе, здравство, јавне кампање...? - Питања су за наше локалне и државне руководиоце, који годишње ненаменски стуку неколико милијарди "зелених динара", који би се и за решавање оваквих проблема могли употребити!