ВЕСТИ - ЕПВ

Отворено писмо др Зорани Михаиловић

МИШЉЕЊЕ И ПРЕДЛОГ МЕРА ЕКОЛОШКОГ ПОКРЕТА ВРБАСА

ЗА ПРИМЕНУ ЗАКОНА О ПОТВРЂИВАЊУ АРХУСКЕ КОНВЕНЦИЈЕ

Еколошки покрет Врбаса, упутио је Отворено писмо Министру енергетике, развоја и заштите животне средине, проф. др. Зорани Михаиловић са оценом примене  и предлогом мера за спровођење Закона о потврђивању конвенције о доступности информација, учешћу јавности у процесу доношења одлука и праву на правну заштиту у питањима животне средине а у сврху подношења редовног Извештаја о испуњавању услова из међународног Уговора везаног за Архуску конвенцију.

Оцењујући досадашњи рад Министарства у овој области неефикасним а у нашиој жељи и интересу да се направе конкретни позитивни помаци, предложили смо министру доношење следећих мера:

1. Допуну Закона о Буџетском систему и Закона о заштити животне средине са казненим мерама према одговорним лицима у локалним самоуправама која не троше наменски „локални зелени динар“.

2. Давање инструкције јединицама локалних самоуправа (ЈЛС) за формирање одељења или одсека за заштиту животне средине.

3. Давање инструкције ЈЛС за информисање локалних ОЦД и њихово укључивање у процес доношења одлука од значаја за животну средину.

4. Укључивање других министарстава у координирани рад на решавању проблема животне средине.

5. Израда катастра еколошких ОЦД и стварање услова за јавно-цивилно партнерство.

Уједно тражимо коментар и подршку цивилних организација у Србији за наше предлоге!

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ:

Предлог 1:

Измене Закона о буџетском систему, које су обавезале Јединице локалних самоправа, да оснују буџетске фондове за животну средину, да прибаве сагласност Министарства на програме рада Фонда, пошаљу извештаје о коришћењу средстава остварених по основу накнада...,  постале су неефикасне и ирелевантне, јер су ЈЛС у међувремену постале потпуно свесне не постојања казнених мера за непоштовање ових одредби, што је даље за последицу довело да се у великој мери локални „зелени динар“ троши ненаменски (публикација Еколошког центра Станиште из Вршца). Ово је и један од главних разлога што никада нема довољно новаца за заштиту животне средине и еколошке ОЦД!

Уколико желите да превазиђете ово стање, морате покренути измену Закона и допунити га са казненим мерама против ЈЛС које га не поштују. Само овом мером створићете „пар милијарди“ нових зелених динара у Србији. 

Без претходног услова примена Архуске конвенције у другом ступцу – „учешће грађана у доношењу одлука“ значајно губи смисао, јер се одлуке морају ослањати на реалне материјалне ресурсе, који реално и постоје, али се добрим делом троше ненаменски и противно Закону. А министарство на све то благонаклоно гледа!

Предлог 2:

Предлог инструкције Министарства јединицама локалних самоуправа за обавезно формирање одељења или одсека за заштиту животне средине (неке локалне самоуправе их већ имају).

Први ступац Архуске конвенције је доступност информација. Није ни мало свеједно колико су квалитетне те информације по општинама, колико се брзо до њих може доћи и да ли уопште постоје?!

У ЈЛС право на јавне наступе, саопштења са званичним информацијама, имају чланови Општинског већа, начелници служби, одељења и одсека. Пречесто су то именовани људи ван струке, без знања и осећаја за еколошку проблематику.

Информације о стању и пословима заштите животне средине у локалу, налазе се распарчане углавном у три сектора: урбанизам, комуналне делатности и планирање и изградња. У ЈЛС се такође често не разликују комунални послови од послова заштите животне средине. Стога, и да хоће, општине у оваквим околностима често нису у стању дати правовремене и квалитетне одговоре на упите еколошких ОЦД, осталих заинтересованих грађана и пословних субјеката.

Најквалитетније информације поседују референти из ова три сектора, и то они са вишегодишњим искуством у поступању по прописима и раду на терену. Али они, с једне стране, немају могућност званичног давања информација, а с друге имају слаб приступ доносиоцима одлука, нити желе превише да их виђају и скрену пажњу на себе лошим вестима и стањем (чувају своје место, као и сви остали упосленици).

Даље, ти референти немају целовиту слику проблема, који се протеже у сва три наведена сектора, који су просторно и комуникацијски више-мање одвојена. Да су референти организационо заједно, уз непосредну сарадњу склопили би мозаик и јасну слику о проблему, дали би квалитетну информацију о њему, а онда и предлог решења за његово елиминисање. Сви ти референти појединачно познају прописе у својој области, па им није потребан правник. Ово је решење без додатног упошљавања и трошкова. Само организацијско – „Одељење или  одсек за животну средину“.

Заштита животне средине је мултидисциплинарна област која се код доносиоца одлука на свим нивоима површно сагледава и зато решења не могу бити одржива. Потврда овоме је поразно стање на терену.

Предлог 3.

Предлог инструкције Министарства јединицама локалних самоуправа за обавезну анимацију регистрованих ОЦД на њиховој територији у сврху испуњавања услова I и II ступца Архуске конвенције.

Према Закону којим се уређује слободан приступ информацијама од јавног значаја, органи државне управе дужни су да обавештавају јавност о свом раду преко средстава јавног информисања и на други прикладан начин, док запослени, који су овлашћени за припрему информација и података везаних за обавештавање јавности, одговорни су за њихову тачност и благовременост...

Можда Министарство има увид о санкцијама које су неки државни службеници поднели за кршење претходних прописа, ми их на жалост немамао! Или ће можда Министарство тврдити да кршења није било?! Причамо, наравно, о спровођењу I ступаца Архуске конвенције и о генералном поверењу грађана у доносиоце одлука.

Даље, наше је мишљење да закон не разликује јавност од заинтересоване јавности. Заинтересована јавност је шачица грађана промењивог броја. Та група постаје бројнија са објавама одлука ЈЛС које их непосредно додирују а скоро се истопи ако се не односи конкретно на њихов сокак или новчаник. Оно што остане је у ОЦД (обично челници). И тај остатак, по нашим спознајама, у просеку нема појма о PRTR протоколу, Мета регистру, Архуској конвенцији, Агенди 21... 

Мишљења смо да је јавно обавештавања грађана, по постојећим законским моделима, изгубило смисао у околностима њиховог огромног неповерења према државним службама. Грађани дефинитивно не познају своја права загарантована прописима, не познају еколошке прописе и потпуно су не заинтересовани за њих (то су наше спознаје а ви спроведите вашу анкету). Ово из разлога јер су убеђени да те исте прописе сама држава не поштује, што даље генерише свест да ће се њихова права остварити само кроз протекцију остварену пријатељским, рођачким, политичким везама, или где их нема – подмићивањем. Наше мишљење потврђују налази Европске комисије и Канцеларије УН за дрогу и криминал (UNODC) о положају Србије на листи најкорумпиранијих нација у 2013.

Сврха претходне приче је, дакле, потреба ваше додатне енергије за анимацију заинтересоване јавности (уколико имате намеру да одговорите на међународне обавезе), која се налази по ОЦД-има (не само еколошким), како би се повратило поверење грађана и начинио брзи резултат у квалитетнијим и одрживијим одлукама у локалу, јер, „пропадосмо начисто“! Да су одлуке које се сада у доносе, у просеку неквалитетне, показује такође ситуација на терену. 

Па као и у претходном предлогу најбржи резултат доћи ће одозго – инструкцијом! Од вас, уважена господо долазе промене, с врха на доле, а не обрнуто. На вас, „у вис“, локалне бирократе гледају „као богове“ и лете да испуне све оно што им се наложи. А нас „мале зелене“ игноришу или тапшу по рамену уз – „биће, биће...“!? А кад` "то коначно и дође“, обично је касно – за све!

На јавним скуповима које ОЦД организује, без обзира ко их подржава, одговорна лица из локала се појаве да дају промотивну изјаву (ако се уопште појаве) а онда се најчешће елегантно извуку у првих петнаест минута скупа. Просто их не занима. Све остало је прече. Закључци са скупа их се не дотичу. Шта смо урадили – ништа. Покупили смо ситан хонорар, оправдали смо сликама и рачунима трошак, а промена – никаква! Порески обвезници су просули новац у ветар – преко Вас и нас! Овде би следила прича о конкурсима за ОЦД, али то мало ниже.

Предлажемо, дакле, да сачините инструкцију којом ће ЈЛС бити обавезне да начине листу свих ОЦД на својој територији, која у свом статутарном опредељењу имају сегмент заштите животне средине (еко ОЦД, спортско-рекреативна удружења, пецароши, ловци, пчелари, наутичари, кунићари, овчари и козари, еко-етно удружења...), а која су и индиректни корисници буџета (аплицирају за дотације).

Предлажемо да се на почетку сваке године, врши обавезно писмено анкетирање локалних ОЦД у сврху утврђивања техничких и људских капацитета, и оно најважније постојање заинтересованости за бесплатну обуку у познавању основних еколошких прописа. Обуке би вршили представници еколошких ОЦД који би прошли на конкурсима вашег министарства са предлозима најбољих едукативних програма и искуством у спровођењу.

Да не заборавимо, сврха целог предлога је испуњавање услова из I и II ступца Архуске конвенције, кроз стварање јавно-цивилног партнерства, посебно у делу анимације ОЦД за јавне расправе поводом нацрта годшњих програма рада, урбанистичких планова, студија процене утицаја на животну средину, израде стратегија, акционих планова... затим аплицирање за ЕУ и друге међународне пројекте... 

Заинтересоване ОЦД морали би да добијају и електронски материјал за седнице Скупштине, како би давале своје предлоге и мишљења у делу који их занима. Уосталом зашто се одборницима и осталим лицима који сада добијају те материјале, они достављају писмено? Хиљаде рисова папира у електронској ери?! Уштеда би била огромна! И ово „декретом“ можете решити уз Министарство правде и државне управе! 

ОЦД представници би могли да прођу и малу школицу упознавања најважнијих локалних одлука, попут одлуке о обављању комуналне делатности, држању домаћих животиња... 

Тада нема потребе за зеленом столицом. - Све је већ на столу! Нема додатног трошка а стотину глава више у креирању одлуке! ЈЛС добијају корисне партнере а при томе доносиоци одлука нису угрожени, јер нема угрожавања политичких интереса и сујете политичких лидера, само бесплатно мишљење (које би се можда могло стимулисати као активан допринос уз добијене дотације).

Предлог 4.

Одређивање Министарства енергетике, развоја и заштите животне средине за координатора у Влади Србије за спровођење Архуске конвенције.

Мултидисциплинарност тематике далеко надмашује капацитете ресорног министарства. У контролисани заједнички рад морало би се укључити и Министарство просвете, науке и технолошког развоја, Министарство правде, Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде, Министарство здравља... Сви они у свом ресору имају значајан сегмент заштите животне средине. којег не третирају са разумевањем и практично спречавају позитивне помаке у овој области.

Наравно, не би смо желели да узор у координацији преузмете од Министарства здравља, које, по нашим основаним спознајама, врло неуспешно у Влади координира активности борбе против психоактивних супстанци!

Такође осећамо недостатак компетенција ваших представника на оно мало заједничких састанака којима смо присуствовали. Конкретне теме о проблематици са терена увек залазе у ресоре и других министарстава. Стога Вам препоручујемо да на таквим скуповима буду позвани и компетентни представницити тих институција или специјализованих агенција и установа. У противном закључци ће увек бити недоречени и површни. Њихово лакше призивање биће у вашој позицији званичног владиног координатора.

Предлог 5.

Израда катастра еколошких ОЦД и стварање услова за јавно-цивилно партнерство.

Цивилни сектор генерално је хетероген, разједињен и препун слабости, које, по нашем личном убеђењу, јавни сектор обилато користи. Разлози су очигледни и многобројни али је чињеница да се сврха тих (накарадних) разлога изгубила у овом општем пропадању. Уколико Ви искрено не кренете у потрагу за правим партнерима у цивилном сектору, остаћете и даље у илузији некаквог делања, окружени неспособним и уплашеним људима, који Вам никада неће рећи праву истину – да су институције изгубиле сврху свог постојања, а нарочито ваша!

Наиме, количина услуге коју чините корисницима, по нашој основаној сумњи, далеко је испод прихода које убирате да би ту услугу чинили!

Волели би смо знати да је Вама сасвим јасна разлика између промоције заштите животне средине – зелени маркетинг (заштита коју неко други треба да учини) и саме заштите (сучељавање са узроком, замерање негативном интересу). Ако и правите ту разлику, зашто је не покажете. Искрени заштитари су обично у погрому, немилости моћника, у сиромаштву и немогућности да дуђу на ваше састанке без плаћања путних трошкова!

Но, да се вратимо предлогу. Шта је катастар ОЦД?

Он се разликује од просте листе са основиним подацима о ОЦД (Еколошки покрет Оџака). Он садржи и информације о капацитетима, постојаности, искуству, специјализованости... Он садржи и потребе ОЦД, јер ако желите ОЦД партнера, морате знати како га најефикасније „произвести“.

Дакле, имате ОЦД које су специјализоване за писање пројеката (све је више њих у овој немаштини), па за организацију скупова, едукације (деце, омладине, одраслих, управљача...), за анимацију других ОЦД, за аналитику амбијента, за писање публикација, за јавне расправе, за отворене притиске на загађиваче, за процесуирање еколошких пријава... за комбинацију тих вештина (ретке). Посебно је питање ко води ове организације. Имате болесно амбициозних људи, позитивних, негативних, са искреним и оним другим намерама... а први човек даје тон целој организацији (као и свугде).

Ако би сте имали на једном месту те информације, тада би ОЦД конкурси (које још нисте спровели у свом мандату), постали беспредметни. Тада би сте могли оглашавати тендере за обављање послова са истинским ОЦД партнерима а не би сте давали ситну милостињу цивилима „да покријете тековине квази демократије“. Тада би и Ви и ми сазнали право стање еколошког ОЦД сектора и могли би доносити неке одрживе одлуке поводом тога.

За Еколошки покрет Врбаса

председник: Ратко Ђурђевац