ВЕСТИ - ЕПВ

Отворено писмо Влади Србије

ПИЈАЋА ВОДА НА РЕПУ ПРИОРИТЕТА

УН је 2013. годину прогласила међународном годином сарадње у области вода. Овим писмом скрећемо Вам пажњу на поразно стање квалитета чесмоваче у српским домаћинствима, пре свега због изузетно лошег стања водоводних инсталација и великог процента азбестно-цементних цеви које су још увек у употреби и поред доказаних штетних ефеката на воду и здравље становништва. Наш мали локални допринос дајемо преносећи вам доступна искуства о последицама дистрибуције воде азбестно-цементним цевима и уопште кориштењу овог материјала у грађевинарству. Овим би смо желели да померимо приоритете у Влади Србије, чиме би се снажније покренула замена овог материјала у локалу уз субвенционисање од стране ресорних министарстава.

СМРТ ВРЕБА ИЗ ВОДЕ

“Према истраживањима, 80% савремених болести у директној је вези са водом за пиће. Болести проузроковане водом убију дете на сваких осам секунди и одговорне су за 80% свих болести и смрти људи у развијеном свету. Ова ситуација је још трагичнија јер одавно знамо да се све ове болести могу лако спречити”  (а не радимо ништа поводом тога).

Још је Луј Пастер (1822-1895) констатовао да је 90% болести директно узроковано неисправном водом за пиће, и до данас се то није променило. Сада из фабрика воде и ако изађе, колико-толико здрава вода, до наших кућа може да стигне токсична вода која изазива канцер и леукемију, а све због токсичности самих цеви за воду при реакцији са средствима за дезинфекцију воде. Велико питање је што се дозвољава употреба таквих цеви за воду. Ко би куповао лекове и шта би радили доктори када би људи пили апсолутно здраву воду!

Штетан утицај азбеста

1879. године почела је комерцијална производња изолације од азбеста. 1930. препознало се да се добија болест, након 15, 20, 30 година. 1942. Немачка признаје да се од азбеста добија рак плућа и исплаћује одштету, као и доживотну инвалидску пензију.

Код нас се од 60-тих интезивно користи азбестни материјал у грађевинарству. Многе школе су од азбестно цементних плоча саграђене и још увек трују ђаке и професоре на настави. До пре пар деценија сва водоводна инсталација у Србији била је од азбестно-цементних цеви. Почетком прошле године Суд у Торину донео је прву вишемилионску пресуду против власника грађевинске фирме „Етернит“ која је у изградњи објеката користила азбестни материјал (www.un.org/News/Press/docs/2003/sgsm8707.doc.htm).

...нема познатог нивоа изложености азбестом који је сигуран и који смањује ризик за развијање болести изазваних азбестом. (Steven K. Galson, U.S. Surgeon General (2009))

''У води за пиће ризик од рака изгледа да зависи од количине азбеста који се прогута. Када доспе у организам у малој количини, он се распоређује на све органе. Дакле, теоретски, ризик би требало да буде низак. Азбест, међутим, има једну врло опасану особину - нагомилава се у телу, а микроскопска влакана која се нагомилавају у ткивима могу да остану као мале темпиране бомбе, и да изазову канцер годинама касније. Пошто је излагање азбестом кумулативно, младим људима је посебно потребна заштита. "Код одраслих може да прође тридесет или четрдесет година за развој рака након излагања", каже др Ландриган. "Код деце може да прође шест или седам година, то значи да је мања доза азбеста опасна за децу исто као већа доза азбеста за одрасле''. (http://www.doulton.ca/asbestos.html).

Азбестна влакна су веома трајна и не могу се у потпуности елиминисати имунолошким системом тела. Временом, азбестна влакна изазову хроничне упале и развој фиброзе која оставља оболело ткиво калцификовано и болесно, што омета правилно функционисање перитонеума (трбуха). У неким случајевима, ова антигенска влакна доводе до развоја Мезотелиома (Peritoneal mesothelioma (трбушни - перитонеални мезотелиом) - канцер трбушне дупље).

Доказано је и да следеће штетне материје могу изаћи из цементних облога којима се облаже унутрашњост цеви за воду (челичне цеви, цеви од дуктилног лива, азбест-цементне цеви, бетонске цеви и армирано-бетонске цеви) и ући у воду за пиће и наводњавање:

Алуминијум - повећане концентрације алуминијума могу довести до значајних здравствених проблема, пре свега оштећења нервног система, деменције, губитка памћења, дијареје. Сумња се да утиче и на појаву Алцхајмерове болести.

Арсен - арсен је токсичан елемент који изазива обољења коже, језика, јетре и рак бубрега.

Баријум - акутна изложеност баријуму доводи до гастроинтестиналних, неуромишићних и кардиолошких ефеката код животиња и људи.

Хром - при дужем конзумирању воде за пиће, која садржи повишене концентрације хрома, може доћи до оштећења јетре, бубрега и нервног ткива.

Кадмијум - кадмијум оштећује бубреге, а у води се јавља услед ерозије поцинкованих цеви, емисијом из рафинерија, излучивањем из опасног отпада који садржи батерије и боје, али и из природних извора  (www.hc-sc.gc.ca/ewh-semt/consult/_2007/c...raft-ebauche-eng.php).

Званични став Светске здравствене организације је да већина студија о азбесту у води које доказују његово канцерогено дејство нису епидемиолошке већ еколошке, зато није уважила те резултате у њеном извештају, већ каже да епидемиолошке студије нису доказале да азбест у води изазива канцер (http://www.who.int/water_sanitation_health/dwq/wsh0304_02/en/index8.html)!

Азбестно-цементне цеви за воду

Азбестно-бетонске цеви израђују се од масе коју чине 20-25% азбестних влакана и 80-70% портланд цемента. Ове цеви не кородирају, имају танке зидове и глатке површине. Због канцерогеног дејства азбеста ове цеви се данас не уграђују у водоводне мреже, али их има раније уграђених. Производиле су се за притиске до 12 бара и пречнике до 500мм. Не ретко су коришћене за изградњу система за наводњавање, али су у већини случајева ти системи запуштени и сада представљају велику претњу животној средини и производњи здравствено безбедне хране.

Дуги низ деценија коришћења азбеста у грађевинарству узрокује огромне трошкове његовог уклањања, стога је азбестни лоби изузетно јак и омета одлучнију замену азбестних материјала са нешкодљивим.

У зависности од алкалности и ПХ вредности воде, из азбестно-бетонских цеви и облога од цемента/бетона, може прећи много штетних супстанци у воду:

2,4,6-tribromoanisoIe; 2,4,6-tribromophenol (Bromol); 2,4,6-tri- chloroanisole (Tyrene); 2,4,6-trichlorophenol; antimony; calcium carbonate (lime); calcium sulfate; chromium; diethanolamine; diethylene glycol; dioxin (TCDD); cipropylene glycol; dipropylene glycol-f-butyl ether; furan; iron oxide; magnesium oxide; melamine- sulfonate; naphthalene-sulfonate; o-phenylphenol; phenoxypropanol; tetracalcium tri- aluminumosulfate; tetraethyl diphosphate; triethanolamine; vanillin. (www.documents.dgs.ca.gov/bsc/prpsd_chngs...ian,%20P.%202004.pdf)

Правна регулатива

Европски парламент је још 1976. године донео Директиву о ограничавању производње и употребе азбеста с нагласком да до 1. јануара 2005. године све земље чланице Европске Уније морају напустити и потпуно забранити употребу одређених опасних твари, међу којима је и азбест, а до 15. априла 2006. године и ускладити све своје законе и прописе с Директивом, што се и десило.

У Србији, на снази је Правилник о поступању са отпадом који садржи азбест ("Сл. гласник РС", бр. 75/2010), где се у Члану 6. налаже: „У обављању активности са производима који садрже азбест предузимају се све потребне мере за спречавање загађивања животне средине азбестним влакнима или прашином који су настали обављањем тих активности“.

Закључујемо да је даља употреба азбестно-цементних цеви потпуна лудост и уколико се одлучније не крене са њиховом заменом безбеднијим решењима, биће то свесни наставак геноцида над сопственим народом.