ВЕСТИ - ЕПВ
Радионице на Дан толеранције и Дан еколошких покрета
- 18. новембар 2012.
СТАЊЕ ЦИВИЛНОГ СЕКТОРА У СРБИЈИ
У петак, 16. новембра у средњој стручној школи „4. јули“ у Врбасу, поводом Дана толеранције и у сусрет Дану еколошких покрета (17. ХI), одржали смо три радионица са ученицима смера заштите животне средине. Осим мотивационих предавања и разговора са младима, приказали смо и еколошки филм “Оставштина за будућност”, направљен у продукцији ЕКОЛИБРИ БИОНЕТ из Београда. Радионице су одржане уз подршку и разумевања локалне самоуправе и руководства ове школе.
У НАСТАВКУ: АНАЛИЗА СТАЊА ЦИВИЛНОГ СЕКТОРА У СРБИЈИ
Ово је и прилика да се осврнемо на стање цивилног сектора у Србији, посебно еколошког.
И поред постојања неколико мрежа цивилних ограницација, утисак нам је да не постоји јединствена “цивилна реч” која може узроковати значајне позитивне промене у друштву. Недостатак услова и средстава за функционисања, постављају их у сасвим подређени и зависан положај према државним структурама. Недостатак стимулативних пореских олакшица, не мотивише у довољној мери ни пословне субјекте за донације удружењима грађана, тако да се извор егзистенције своди углавном на државу.
И како то онда изгледа?!
Конкурсни оквири у ресорним институцијама често нису и приоритети у локалу из којег долазе удружења, те се удружења из нужде баве периферним стварима, које не доносе потребне позитивне ефекте у њиховим срединама.
Јагма за мрвицама новца изазива завист, подозривост и нетрпељивост између челника удружења, те их удаљује једне од других. Искрена партнерства су врло ретка а често су финансијски а не солидарно мотивисана. Удружења се специјализују за попуњавање конкурсне документације, вођена готово искључиво потребом прибављања хонорара челницима удружења. Активности немају континуитет а теме су најчешће промоција и едукација, које се одвијају у затвореним и малим циљним групама, са слабим ефектима на свест шире популације.
Многа удружења, задњих година основана у Србији, састављена су искључиво од чланова и симпатизера владајућих политичких структура. На конкурсима се појављују као права нелојална конкуренција аутентичним удружењима и још им више сужавају маневарски простор за позитиван допринос.
Држава нема интерес стварања “катастра удружења” у којем ће препознати њихове капацитете и потенцијалне партнере у креирању и реализацији државне политике. При томе катастар није листа са контактима, већ референцама. Нека удружења су способна реализовати компликоване ЕУ процедуре, друга направити квалитетну анализу локалног амбијента, трећа покренути велики број људи... Колико су искоришћени ти потенцијали?!
Потпуно смо убеђени да је у области животне средине (верујемо да и у другим обласитма није много другачије), држава кривац за огромну већину проблема, да ли директним утицајем кроз лоша решења или индиректно кроз недостатак надзора у спровођењу закона! - Како направити позитивну промену ако не скренете пажњу главном кривцу на лоше понашање!? Како да преживите ако критикујете руку што вас храни!?
Генерално, цивилни сектор у Србији је пасторче којим се манипулише у сврху промоције државне политике. Скроман и лош резултат те политике је поразно стање животног амбијената, урбана некултура, социјално раслојавање и сиромаштво све више грађана, енергетска зависност, корупција... - Обзиром на претходно оцењене односе, то је на жалост и ефекат рада цивилног сектора!
У Србији значајни помаци долазе с врха, добри и лоши. Цивили се ту много не питају и не мислимо да ће скоро. Да ли ће се добро дешавати више и чешће - видећемо од нове власти! Да ли ће нова власт на прави начин препознати потенцијале цивилног сектора - остаје нам да се надамо!
Еколошки покрет Врбаса је непрофитна невладина организација основана у Врбасу вољом групе грађана, на заједничкој идеји очувања природе, духовног наслеђа и ширења еколошке свести.
