ВЕСТИ - ЕПВ
Пример друштвено одговорног пословања
- 13. мај 2012.
CARNEX – НАЈБОЉЕ ИЗ СРБИЈЕ
На вести о значајним пословима, протеклих недеља у неколико наврата обилазили смо највећу фирму у нашем граду – Индустрију меса и месних прерађевина Carnex из Врбаса, која је у власништву МК групације а уз велику сусретљивост њиховог руководства. Наша заинтересованост, наравно, била је на њиховим активностима заштите животне и радне средине а у самом фокусу – ново постројење за пречишћавање отпадних вода, вредно два ипо милиона евра.
И замислите – РАДИ! Заиста је било занимљиво посматрати култивисане бактерије у великим базенима, како се множе и хране органским отпадом и од прљаве праве чисту воду. Значај овог постројења изузетан је за цео регион а нарочито за Велики бачки канал.
У неким минулим временима Carnex је често био мета наших јавних критика, али сада, били би смо лицемерни, ако не би смо приметили ванредне напоре и резултате власника и руководства ове компаније. Позитивни примери пословања у држави препуној лоших узора, потребни су као ваздух и вода.
Одмах с улаза примети се домаћински однос. Ограде су офарбане, травњаци подшишани, засађене су цветне алеје, дрвеће санитарно проређено и ужурбано се припремају нови засади...
Но, темељ добрих резултата у овој области, ударен је формирањем Службе за заштиту животне средине са професионалцима, који су се пуно радно време бавили еколошким аспектима рада фабрике. Током година рада, урађено је низ решења којима се из корена мењао однос руководства али и радника према радној и животној средини. Тај дугачак низ активности јасно показује искрено опредељење за друштвено-одговорним пословањем и хармоничном односу према амбијенту у којем остварују свој пословни интерес.
Направљене су велике и мерљиве уштеде, издвајањем корисног и опасног отпада - папирне и пластичне амбалаже, електронског и електричног отпада, гума, акумулатора и батерија, отпадне расвете, тонера, отпадног уља... Извршена је рационализација потрошње воде, електричне енергије, енергената...
Али еколошки чиста производња подразумева и еколошке трошкове, и то поприличне - изградња фабрике воде, нова систематизација радних места, набавка цистерни за растурање течног стајњака, уградња филтера за крупне масне нечистоће... и коначно систем за пречишћавање отпадних вода.
Слична постројења, уз снажну помоћ државе и медијску помпу, отварана су по Србији – да би ту и „остала закована“! Трошкови њихове експлоатације били су превисоки за власнике фирми, навиклих на лаку добит – и то се, изгледа, знало унапред. „Пречистачи лажњаци“ искључиво у сврси политичке промоције!
Стичемо снажан утисак да у хаотичном српском пословном амбијенту (посебно у кланичној индустрији), еколошке трошкове могу поднети само изузетно успешне фирме са руководиоцима посебне повишене свести.
Пред овом компанијом још је великих еколошких изазова (опасна пластична амбалажа, искоришћење стајњака из фарми свиња...), али смо прилично сигурни да ће у њих ући без устезања.
Желимо им правичност и мудрост одлука, успех у пословању и симпатије малих људи!