ВЕСТИ - ЕПВ

Округли сто у Архус центру Суботица

ДОПРИНОС ВРБАСА У ПОСТУПКУ ИЗРАДЕ СТРАТЕШКОГ АКЦИОНОГ ПЛАНА ЗА ПРИМЕНУ АРХУСКЕ КОНВЕНЦИЈЕ У РС

Јуче је комбинована делегација ЕПВ и Општине Врбаса учествовала на Округлом столу у Архус центру Суботица, под називом Учешће грађана у поступку израде Стратешког акционог плана за примену Архуске конвенције у Републици Србији. Огранизацију састанка помогли су Мисија ОЕБС-а у Србији и Министарство животне средине, рударства и просторног планирања (МЖСПП).

 ПОГЛЕДАЈТЕ СЛИКЕ СА САСТАНКА

Тина Јањатовић, саветница у МЖСПП, представила је нацрт Плана. Нацрт је сачињен на основу првог Извештаја о спровођењу Конвенције о доступности информација од јавног интереса, учешћу јавности у доношењу одлука и праву на правну заштиту у питањима животне средине - Архус, 1998. Извештај су сачинили експерти МЖСПП у сарадњи са представницима надлежних органа и организација. Израду извештаја помогла је канцеларија OЕБС у Београду.

У широј дискусији, представници из Врбаса дали су допринос, кроз своја запажање о тренутној ситуацији и предлоге за позитивне помаке у примени Архуске конвенције у Србији.

Приметили смо да се у целој причи око обавезе државе да примени принципе Архуске конвенције, још увек барата са «могло би», «требало би», «препорука је»... уз потпуни изостанак «морају», «дужни су», «последице не примене су»... Нарочити не постоји оно најважније ко је дужан да то све исфинансира. Обавезе типа «могу а не морају» које су дакле, опционе, нису баш озбиљно схваћене и свакако нису при врху приоритета у овој држави - од врха па до дна.

Локалним управама се мора прописати понашање, које ће постепено довести до квалитетне споне са представницима цивилног сектора. Идеја коју смо понудили је да свака локална управа, за почетак мора обезбедити канцеларију за организације цивилног друштва у којој би се отворило барем једно радно место за особу која би била у стању да помогне у свакодневним потребама удружења, тј. - упутити на одговорну особу, помоћи у састављању и штампи обраћања локалној управи, ископирати материјал, обезбедити библиотеку прописа, приступ интернету, послати маил, доставити информације о конкурсима, помоћи у испуњавању конкурсне документације... Личи на Архус центар, али то није, јер «архуси» покривају шири регион и њихово финиансирање мора бити покривано од шире друштвене заједнице (а не само од локалне управе, како се то за сада препоручује) и њихов опстанак би свакако био извеснији (два архус центра су пропала баш због финансија).

Да се дакле вратимо локалној ОЦД канцеларији. Таква особа, наравно не може бити волонтер, већ са посебним искуством и знањем у овој области. Сигурни смо да таквих лица има на располагању, барем по једна у свакој општини. Они би врло брзо утврдили конкретне потребе ОЦД и кроз извештаје, обезбедили квалитетнију израду планова локалне управе у овој области. Такође би добили бољи увид у појединачне могућности удружења и њихове капацитете за партнерство са локалном управом, што је неопходно при оцени њихове стварне тежине у заступању грађана.

Искуство нам говори да, страначки представници у општинским већима који, по правилу, добијају неколико ресора, не могу квалитетно да одговоре на огромне потребе цивилног сектора, што узрокује приличан изостанак грађанске воље у општинским одлукама. То би био, по нама, и основни разлог не примењивања и првог и другог ступца Архуске конвенције – доступност информација и учешћа грађана у одлучивању.

Следећи је трећи стубац Архуса – доступност правде. Правда за животну средину у нашој земљи дефинитивно није доступна («осим уз луду срећу»)!

Зашто се стало са обуком представника судске власти? На ову примедбу чули смо одличну најаву, гђе Оливере Зуровац Кузман, више саветнице при Мисији ОЕБС у Србији, да ће ова међународна институција поново организовати обуку крајем године.

Али, зашто баш увек овако битних ствари мора неко други да се сети!? Новац? Обука може бити мањег или већег обима али свакако се мора одржавати у континуитету! Не верујемо да је баш толика беспарица! Без обученог и одлучног судства, ослобођеног партијских стега, можемо и целу Шведску у Србију преселити – промене се неће десити!

У поразној судској ефикасности, наш предлог је био формирање пар специјализованих еколошких судова у Србији (попут онога за ратне злочине), где би у почетном периоду помагали и европски експерти. То би ЕУ сигурно помогла! Никада се у Србији није користио кривични законик за процесуирање еколошких пријава! Значи ли то да се код нас никада нису десили злочини против природе «али и здравља људи»! Дођите нам у Врбас, на Велики бачки канал – па процените сами!

Да, управо овде мора да се начини копча са здравством које је, нажалост, у потпуности посвећено себи, болести и сарадњи са фармацијом и које здравље људи, изгледа уопште не занима. Човек је у домену статистике и % заузетости болесничких кревета. Свака част ургентној медицији, али остало...! Статистички подаци о инциденци обољења се крију, нарочито они који би географски и просторно могли да се повежу са позицијама загађења, или барем нама нису доступни.

Дакле без израде посебних студија штетних утицаја из окружења на здравље људи, које морају начинити сертификоване установе и институције, нереално је очекивати да ће доказни поступак у суду, против осумњичених пословних оператера, имати позитиван исход. Вештачење ће тужени увек захтевати а без научних доказа о вези штетних материја у, нпр. отпадним водама загађивача, и здравља људи, па и риба, поступак је осуђен на пропаст. Паре пореских обвезника су пропале, морталитет и бела куга расту, природа се девастира, само приватни профитери и фармацеути трљају руке!

Сматрамо да МЖСПП мора својом иницијатовм створити копчу сарадње са другим министарствима у којима лежи део надлежност проблематике животне средине. Здравство, пољопривреда, локална управа, правда, економија... па кроз све се провлачи одрживи развој и здрава животна средина.

Још ћемо једну, по нама изузетно важну тему поменути.

Узорковање и анализа у акцидентним ситуацијама и децентрализација надзора. Законодавац као да је слетио с Марса када је уређивао прописе за ову тематику!

Локална инспекција «оправдано ужива» у изостанку надлежности и немоћи да поднесе пријаву са пратећом документацијом о детаљима мерења концетрације штетних материја у води или ваздуху, свеједно!

Републичке и покрајинске инспекције, из провинцијалне перспективе гледано, стижу прекасно или стижу без овлаштеног узоркивача или немају горива! Зашто еколошки најугроженија места у Србији немају опремљене инспекцијске постаје са овлашћеним лаборантима за узорковање? Ако се не узме узорак или не изврши мерење на извору загађења у току акцидента, све остало је узалудно. Загађивач ће проћи без последица!

Који је дакле ово стубац Архуса? Свакако први - доступност информација од јавног интереса. - Колико инспекцијских излазака, колико провера налога за извршење, колико пријава, колико процесуираних пријава, колико позитивних судских решења, висина просечне казне за еколошке прекршаје, колики је законски минимум, ко су поступајуће судије...?????

А КОРУПЦИЈА?! Е о томе ћемо други пут!