ВЕСТИ - ЕПВ

Акција садње у ОШ Светозар Милетић у Врбасу

Данас је Дан чистог ваздуха - прилика која се користи за еколошка-дружења и промоцију здравих стилова живота широм планете. Еколошки покрет Врбаса обележио је овај значајан датум организовањем акције садње са децом и наставницима ОШ „Светозар Милетић“ у Врбасу а у сарадњи са нашим партнерима УГ Зелени круг из Бачког Петровца. Акција је део сталне кампање „Како расте дрво“ коју подржава Фонд за животну средину. Она је подржана и од локалне управе као и од ЈП Дирекције за изградњу СО Врбаса.

Уз пригодну радионицу о значају дрвећа за планету, деца су се практично упознала са основним правилима садње и одржавања дрвећа. Засадили су 70-так садница - туја, затим платана и ниског украсног растиња а претходно су очистили терен од гомиле горова.

Овим скромним доприносом, придружили смо се глобалним напорима скретања пажње широј јавности да људски род у својем 200.000-годишњем постојању никада гори ваздух није удисао, који убија 3 милиона људи годишње!

Није згорег поменути наше локалне изворе онечишћавања ваздуха, који је у овом делу године нарочито угрожен. Димњацима у сезони ложења, нажалост, још увек се у великом броју придружују несавесни грађани, недозвољеним паљењем лишћа. Ту је и повећан број аутомобила сумњиве техничке исправности, које у делу издувних гасова, у нашем крају полиција не контролише!

Међутим, највеће незадовољство пристојних грађана Врбаса изазива опет фирма коју толико помињемо као синоним бахатости у загађивању Великог бачког канала. Претпостављате, ради се о Виталу, који управо ових месеци, у њиховој кампањи откупа сунцокрета, попут вулкана избацује огромне количине црне чађи као продукта неравномерног сагоревања сунцокретове љуске и прашине, што им је, наравно, строго забрањено!?

Очајне домаћице у насељима Мађаршор и Виногради лопатама сакупљају гареж а веш се ни у сну не оставља напољу.
Локална инспекција којој је у надлежности заштита ваздуха у немоћи слеже раменима због прописа који им практично онемогућавају свако деловање у акцидентним ситуацијама. За процесуирање пријаве против загађивача потребана је анализа сертификоване установе коју немамо у близини. Док узоркивач и инспекција стигну на позицију (ако се уопште и појаве), загађивање увелико престане али се убрзо и настави пошто се удаље?!

Баш као и код заштите вода законодавци су се поиграли са интересом грађана за здравом животном средином. Закон није животан ако се не може квалитетно применити на местима која су у континуитету угрожена загађењем. Да не помињемо посебне случајеве, који нам неприметно промичу а остављају прљави и штетан траг по природу и здравље људи.

Генерално, не можемо се баш похвалити нашим доприносом чистијем ваздуху на планети!