Први нацрт Стратешког оквира предлога за развој одрживе пољопривреде у Србији


1. Увод
Пољопривреда представља један од важних економских сектора у Србији, са значајном улогом у запошљавању, извозу и стабилности руралних заједница. Ипак, она се налази пред бројним изазовима — ниска отпорност на климатске промене, деградација земљишта, недовољна примена добрих пракси, старење пољопривредне популације и ограничен приступ тржиштима.

Истовремено, оквир аграрне политике у Србији се постепено усклађује са стандардима и принципима Заједничке аграрне политике ЕУ (ЗАП 2023–2027), која ставља нагласак на еколошку одрживост, управљање ресурсима, дигитализацију и резултатно финансирање – финансирање усмерено на резултате. Иако у оквиру аграрне политике Републике Србије постоје механизми за подршку агроеколошким праксама, структура финансирања и даље фаворизује псеудо-агроеколошке и техничке мере, док су праве мере које дају еколошке резултате недовољно финансиране.

Имајући то у виду, овај документ има за циљ да усмери будуће политике ка већој еколошкој, економској и социјалној одрживости, уз очување конкурентности и подршку младим генерацијама пољопривредника.

2. Пољопривреда у Републици Србији – преглед стања

Пољопривреда у Републици Србији чини значајан део привредне и друштвене структуре, са високом релевантношћу за руралне регије, запошљавање и обезбеђивање прехрамбене сигурности. Према Попису пољопривреде 2023, број пољопривредних газдинстава у Србији износи 508.325, од чега су 99,6% породична газдинства, што истиче доминантну улогу породичног сектора у домаћој производњи. Највећи удео газдинстава бележи Златиборска област (8,5%). 

Укупна површина коришћеног пољопривредног земљишта (UAA) у Србији је око 3.239.373 хектара, при чему је 77,7% ове површине обрадиво земљиште. Током пољопривредне 2022/2023. године, 8,3% UAA је било под наводњавањем, углавном уз коришћење подземних вода. Становништво у аграрном сектору карактерише старење радне снаге: скоро 44,7% носилаца газдинстава има преко 65 година, док је само 0,9% носилаца у узрасту 15 - 25 година, што указује на демографске ризике за будућност пољопривредне производње. 

Структура пољопривредних газдинстава је такође релевантна за развој политике: већина газдинстава (69%) има једну до две укључене особе у производњу, жене чине око 23% носилаца, а просечан годишњи радни ангажман (AWU) по газдинству износи приближно 0,99. У оквиру пољопривредне механизације, по подацима из истог пописа, 8 од 10 газдинстава користи сопствени трактор, а укупан број двоосовинских трактора је 482.498, што указује на висок ниво основне механизације на газдинствима. 

Пољопривредни сектор у Србији је углавном фокусиран на ратарску производњу, са значајним уделом сточарства, воћарства и повртарства. Прехрамбена производња се базира на уобичајеним културама као што су кукуруз, пшеница, шећерна репа и у мањој мери воће и уље. Подаци указују да је Србија позната по значајној производњи малине, која је један од водећих извозних производа на светском тржишту. 

Сектор има и изазове у географском распоређивању и структурној динамици. Сточарска производња доприноси са око 30–35% укупне додате вредности пољопривреде у Србији, што представља мањи удео у поређењу са просеком у ЕУ (40–60%). Ова разлика указује на постојеће структурне диспаритете и потенцијале за унапређење генетичких програма и технолошког развоја. Укупна површина обрадивог земљишта у Србији је стабилна, али је кључно напоменути да само релативно мали проценат земљишта третирано као наводњавано, што ограничава отпорност у условима климатских промена и екстремних суша. Ови фактори, у комбинацији са старењем популације и ограниченим приступом механизацији за мања газдинства, указују на потребу за усклађеним и дугорочним стратешким интервенцијама. 

3. Визија и принципи

Визија

Србија развија конкурентан, иновативан и климатски отпоран аграрни сектор који обезбеђује здраву храну, подстиче рурални развој и доприноси заштити природних ресурса.

Принципи
- Јавна средства за јавна добра: подршка која производи користи за друштво и животну средину.
- Резултатна оријентација: мере се фокусирају на стварне еколошке и економске ефекте.
- Регионална прилагодљивост: мере усклађене са специфичностима производње у различитим регионима.
- Инклузија младих и жена: стварање услова да млади и жене остану и развијају идеје у пољопривреди.
- Дигитализација и иновације: подршка савременим технологијама и системима управљања ресурсима.
- Озелењавање пољопривредне политике: постепено усмеравање ка еколошки одрживим решењима.

4. Стратешки циљеви

Предложени стратешки циљеви за развој одрживе пољопривреде у Србији дефинисани су кроз четири међусобно повезане области: економију, животну средину, социјалну димензију и знање и иновације. Овај приступ одражава савремено разумевање одрживе пољопривреде као система који истовремено мора бити економски одржив, еколошки одговоран, социјално инклузиван и заснован на знању и иновацијама.

Избор управо ове четири области заснива се на анализи актуелног стања пољопривреде у Србији, идентификованих структурних слабости и дугорочних развојних изазова. Економска димензија односи се на потребу јачања конкурентности и отпорности газдинстава у условима нестабилних тржишта и климатских ризика. Еколошка димензија произилази из изражених притисака на земљиште, воду и биодиверзитет, као и из обавеза усклађивања са европским политикама. Социјална димензија одражава неповољне демографске трендове у руралним подручјима, док је област знања и иновација препозната као кључни предуслов за трансформацију пољопривреде ка одрживијим моделима производње.

Табела 1. Стратешки циљева развоја одрживе пољопривреде у Србији

 
Оперативне групе (Operational Groups) су посебан инструмент у оквиру европских мерa за иновације у пољопривреди и руралном развоју, које се спроводе под окриљем ЕАПИ (Европско партнерство за иновације) у области пољопривредне продуктивности и одрживости – EIP-AGRI. Оперативне групе су мање, циљано организоване групе актера које се окупљају ради решавања конкретног проблема у пољопривредној производњи или руралном развоју. Чине их: пољопривредници или удружења пољопривредника; стручњаци и саветници; научно-истраживачке институције; МСП, задруге, технолошке фирме; НВО и други актери. Циљ је да се практично примени иновација која ће решити одређени проблем, повећати продуктивност и истовремено смањити негативне утицаје на животну средину.]


Економија: Јачање отпорности и конкурентности пољопривредних газдинстава
Економска одрживост пољопривредних газдинстава представља основни предуслов за дугорочни развој сектора. Према последњем Попису пољопривреде, Србија има преко 500.000 газдинстава, од којих је велика већина малих и породичних, са ограниченим производним и финансијским капацитетима. Ниска додата вредност, слаба повезаност са прерађивачким сектором и висока изложеност ценовним и климатским ризицима значајно утичу на стабилност прихода. Стратешки циљ усмерен је ка повећању вредности производње, јачању прераде и диверзификацији активности, како би се обезбедили стабилнији приходи и већа отпорност газдинстава.

Животна средина: Очување земљишта, воде, биодиверзитета и смањење емисија
Стање животне средине у пољопривреди Србије карактеришу деградација земљишта, недовољно управљање водним ресурсима и ограничена примена агроеколошких пракси. Подаци показују да се релативно мали део пољопривредног земљишта налази под мерама које директно доприносе заштити животне средине (нпр. површине под органском производњом су још увек испод 1% UAA), док је употреба синтетичких инпута и даље доминантан модел производње. Овај стратешки циљ усмерен је на повећање обухвата агроеколошких мера, рационалнију употребу ресурса и унапређење управљања отпадом, у складу са принципима одрживе пољопривреде и европским политикама у области климе и биодиверзитета.
Социјална димензија: Подмлађивање сектора и унапређење квалитета живота у руралним подручјима

Демографска структура пољопривредног сектора представља један од највећих изазова за његову будућност. Према подацима Пописа пољопривреде, скоро половина носилаца газдинстава у Србији старија је од 65 година, док млади до 40 година чине изузетно мали удео. Истовремено, рурална подручја се суочавају са депопулацијом, ограниченим приступом услугама и недовољним економским могућностима. Стратешки циљ у овој области усмерен је на подстицање генерацијске обнове, повећање броја младих носилаца газдинстава и стварање нових радних места, чиме се доприноси оживљавању руралних заједница.
Знање и иновације: Јачање саветодавног и иновационог система (АКИС)

Прелазак ка одрживој пољопривреди захтева јак и функционалан систем знања и иновација. Иако у Србији постоји мрежа саветодавних служби и научних институција, њихови капацитети и међусобна повезаност су ограничени, што утиче на брзину и обим примене иновативних пракси на газдинствима. Стратешки циљ у овој области усмерен је на јачање АКИС система кроз повећање броја едукација, демонстрационих фарми и оперативних група, како би се омогућио ефикаснији пренос знања и иновација у праксу.

5. Основни стубови будућег развоја

1.Управљање природним ресурсима и отпорно произвођачко окружење -Одрживо управљање природним ресурсима представља темељ будућег развоја пољопривреде у Србији. С обзиром на изражене притиске на земљиште, воду и биодиверзитет, као и све чешће екстремне климатске појаве, неопходно је унапредити производне праксе које доприносе очувању природних ресурса и повећању отпорности пољопривредних система. Овај стуб подразумева систематску примену плодореда, очување и унапређење квалитета земљишта, ефикасније управљање водним ресурсима, као и контролисано и рационално коришћење пестицида и минералних ђубрива. Посебан акценат ставља се на адаптацију пољопривреде климатским променама, кроз мере које смањују ризике од суша, поплава и деградације земљишта.

2.Еко-шеме и агроеколошке мере као кључ реформе - Еко-шеме и агроеколошке мере представљају централни инструмент будуће реформе система подстицаја у пољопривреди. Њихова улога је да пољопривредницима обезбеде финансијску надокнаду за пружање јавних добара, као што су очување биодиверзитета, заштита земљишта и вода и смањење негативних климатских утицаја. Увођење добровољних еко-шема омогућава пољопривредницима да, уз основна плаћања, добију додатну подршку за примену пракси као што су управљање травњацима, коришћење покровних усева, очување живица и других пејзажних елемената, органска производња и сличне мере. Овај приступ омогућава постепену транзицију ка одрживијим моделима производње, уз већу флексибилност и прилагођеност различитим типовима газдинстава.

3.Монетизовање додате вредности: рурални развој и циркуларна економија - Одржива пољопривреда не подразумева само примарну производњу, већ и стварање додате вредности у руралним подручјима. Овај стуб усмерен је на јачање локалних економија кроз развој кратких ланаца снабдевања, подршку локалним прерађивачима и унапређење циркуларних модела пословања. Посебан значај имају активности као што су коришћење пољопривредних и прерађивачких остатака за производњу енергије (нпр. биогас), биофертилизација, као и мере за унапређење енергетске ефикасности газдинстава. На овај начин се повећава економска одрживост газдинстава, смањују губици ресурса и јача отпорност руралних подручја.

4.Знање и иновације - изградња националног АКИС система - Прелазак ка одрживој пољопривреди захтева снажан систем знања, саветодавних услуга и иновација. Овај стуб подразумева унапређење националног АКИС система кроз јачање капацитета саветодавних служби, боље повезивање науке, праксе и политике, као и стимулисање истраживања и развоја у области одрживе пољопривреде. Посебан значај имају демонстрациони пројекти и фарме, које омогућавају пољопривредницима да у пракси виде ефекте иновативних решења, као и развој дигиталних алата за праћење производних и еколошких ефеката. Овај приступ доприноси бржој примени иновација и јачању капацитета пољопривредника за доношење информисаних одлука.

5.Институционални и финансијски механизми – Ефикасна примена одрживе пољопривредне политике захтева адекватне институционалне и финансијске оквире. Овај стуб подразумева развој јединственог и кохерентног система финансирања који повезује основна директна плаћања, еко-шеме и мере руралног развоја. Посебан нагласак ставља се на транспарентност, једноставност процедура и систематично праћење учинка јавних улагања. Циљ је да се обезбеди да финансијска средства буду усмерена ка мерама које остварују мерљиве економске, еколошке и социјалне ефекте, уз јасну одговорност институција укључених у спровођење политике.

6. Оквир инструмената подршке

У складу са принципима ЗАП-а, предложени инструменти би обухватили:
- Основна директна плаћања – Основни инструмент подршке којим држава обезбеђује стабилан извор прихода пољопривредним газдинствима, као предуслов економске одрживости и континуитета производње.
- Еко-шеме – Добровољни инструменти подршке којима се, кроз додатна директна плаћања, финансијски награђују пољопривредници за примену пракси које имају позитиван утицај на земљиште, воду, биодиверзитет и климу.
- Агроеколошке мере – Мере које подразумевају вишегодишње обавезе пољопривредника за примену специфичних пракси у осетљивим природним подручјима или у производним системима од посебног еколошког значаја, уз одговарајућу финансијску надокнаду.
- Инвестициони подстицаји за рурални развој – Инструменти подршке усмерени на модернизацију пољопривредне производње, увођење дигиталних технологија, развој прераде и биозасноване индустрије, као и унапређење енергетске ефикасности газдинстава.
- Подршка младим пољопривредницима и иноваторима – Посебни програми подршке који обухватају директне подстицаје, пореске олакшице, субвенције за приступ земљишту и саветодавну помоћ, са циљем подмлађивања сектора и подстицања иновативних пословних модела у пољопривреди.
***
Упркос постојању нормативног оквира који начелно препознаје одрживу пољопривреду, структура финансијских издвајања у Србији још увек није у служби стварног „озељењавања“. Већина буџета усмерава се на техничке и административне мере, док мере које подстичу еколошку и климатску одрживост остају на маргини.

Нови стратешки оквир треба да представља основу за промену фокуса — са количине на квалитет, са улазних на резултатне мере, уз транспарентан систем праћења, ангажоване саветодавне службе и партнерство пољопривредника у очувању ресурса.
_________________________________________________

Први нацрт предлога препорука за унапређење нове Стратегије развоја пољопривреде у Србији и осталих релевантних годишњих аграрних политика на националном, покрајинском и локалном нивоу.

Пољопривреда у Србији суочава се са бројним структурним изазовима: недовољном отпорношћу производње, притисцима климатских промена, деградацијом природних ресурса, недовољним учешћем младих, ограниченим капацитетима саветодавних служби и неусклађеношћу финансијских подстицаја са еколошким циљевима. Анализа постојећих мера и финансирања показује да, упркос нормативној подршци, највећи део средстава и даље иде ка мерама које немају јасан еколошки ефекат, док се мање издваја за праксе које доприносе очувању земљишта, воде, биодиверзитета и климе.

Србији је потребан нови приступ који ће подржати реално озелењавање пољопривреде, јачање руралних подручја и конкурентност произвођача, уз бољу координацију између националног, покрајинског и локалног нивоа власти. Овај документ даје прве препоруке за релевантне годишње аграрне политике на сва три нивоа власти. 

Препоруке по нивоима власти

Национални ниво
Стратешки фокус: системске реформе, финансирање и нормативни оквир

Кључне препоруке:

1.Финансијска реформа подстицаја
У оквиру шире пољопривредне политике увести јасне и недвосмислене агро-еколошке мере са јасном дистинкцијом у односу на агро-техничке мере. 
Повећати учешће средстава за агроеколошке мере са садашњих 4% на ниво који је ближи просеку ЕУ од 25%.

Увести модел „плаћања за резултат“ при којем се подстицаји додељују на основу постигнутих еколошких исхода, а не само на основу примене прописаних активности.

Повећати подстицаје за органску производњу и очување аутохтоних раса, кроз јасно усмеравање средстава и јасније позиционирање ових мера у систему подршке.

2.Усклађивање са ЗАП 2023–2027
Дефинисати националне еко-шеме као што су успостављање и одржавање травнатих појасева, примена плодореда, очување и садња живица и других дрвенастих трака, органска производња, односно јасан сет добровољних еколошких мера које пољопривредници могу да одаберу и за које добијају додатна плаћања. 
Увести GAEC-сличне стандарде који подразумевају основна правила заштите земљишта, вода и управљање минералним ђубривима.

3.Јачање институција
Јачање људских и професионалних капацитета у оквиру Агенције за аграрна плаћања и увести једноставније процедуре.
Успоставити Националну координациону јединицу, односно међуресорно тело (пољопривреда, екологија, вода, климатска политика) које координише све активности из области одрживости. 

4.АКИС – знање и иновације
Даље развити и ојачати постојећу националну мрежу саветодавних центара, кроз унапређење професионалних капацитета како би благовремено одговорили на све захтеве развоја одрживе пољопривреде.
Увести оперативне групе, модел ЕИП-Агри кроз повезивање пољопривредника, истраживача и саветодаваца са циљем заједничког учешћа на иновативним пројектима.

Успоставити демонстрационе фарме које ће први успоставити иноватвне праксе из области одрживе пољопривредне производње.

5.Систем праћења резултат прописаних мера и остварења циљева
Успоставити адекватан систем праћења примене постојећих мера повезаних са одрживом  пољопривредном производњом, као одговарајуће индикаторе остварења постављених циљева. 

Покрајински ниво (АП Војводина)

Стратешки фокус: регионална специфичност, техничка подршка, инфраструктурни развој

Кључне препоруке:

1.Регионални програми за одрживу производњу
Подстицаји за унапређење конвеционалне пољопривредне производње и њено привођење одрживој пољопривреди кроз увођење плодореда, покровних усева и других агро-еколошких и одрживих пракси у ратарским подручјима.
Специфични програми за конвенионално сточарство и његово привођење ближе одрживим праксама у сточарској производњи уз увођење и развој травних/пашних система држања животиња или сличних система.
Специфични програми за унапређење агрошумарста, подизање ветрозаштиних појасева као и других пејзажних елемената који доприносе биодиверзитету, заштити земљишта и климатској отпорности

2.Ко-финансирање иновација и АКИС активности
Заједнички програми са Министарством пољопривреде, шумарства и водопривреде усмерених ка истраживањима и иновацијама у одрживој пољопривредној производњи.

Подршка покрајинским научни и стручним институтима у циљу њиховог укључивања у рад саветодавних служби у циљу унапређења дифузије иновација у одрживим пољопривредним праксама. 

3.Инфраструктура и логистика
Подршка изградњи складишних капацитета, логистичких центара и хладњача, који су ускладу у складу са принципима одрживе пољопривредне производње и могу се користити у органској пољопривреди или сличним системима производње. 

Локални ниво

Стратешки фокус: Удео општина и градова у укупним подстицајима је мали, у зависности од године, варира између 2,5 и 6 одсто. Међутим, улога општина и градова у спровођењу пољопривредне политике је веома важна, јер су они најближи произвођачима, могу најбоље разумети и најбрже одговорити на локалне специфичности. У фокусу је спровођење политика на терену, подршка малим произвођачима и локални ланци исхране.

Кључне препоруке:

1.Локалне вишегодишње стратегије развоја пољопривреде
Развој вишегодишњих општинских планова за управљање земљиштем, травњацима, водним ресурсима, биодиверзитетом који су у складу са принципима одрживе пољопривредне производње. 

Ускладити локалне мере подршке са националним агро-еколошким мерама кроз развој допунских подстицаја на начин да локалне мере буду дизајниране као допуна националним мерама и прилагођене локалним условима. 

2.Подршка малим газдинствима
Локални ваучер системи пољопривредним произвођачима за саветодавне услуге за израду производних планова који повећавају степен одрживости пољопривредне производње.

Микроподстицаји за опрему, алате, пластенике, системe за наводњавање, прерадне капацитете на газдинству у органској  производњи.

3.Локални системи исхране
Подстицати локалне пијаце, директну продају и развој локалних брендова хране како би се ојачала економска одрживост пољопривредних газдинстава, смањили транспортни трошкови и еколошки отисак, и унапредила доступност свеже и квалитетне хране на локалном нивоу.

Табела 1. Препоруке за унапређење политике одрживе пољопривреде у Србији

Национални ниво

Покрајински ниво 

Локални ниво 

Анализа постојећих мера и финансијских токова показује да је неопходно преусмерити подршку ка праксама које доприносе очувању земљишта, воде, биодиверзитета и климе, уз јачање улоге саветодавних служби, младих произвођача и иновативних приступа у производњи.

Предложене препоруке за национални, покрајински и локални ниво власти постављају јасан оквир:
- национални ниво треба да креира стабилан и јасно дефинисан нормативни и финансијски систем,
- покрајински ниво да развије регионално специфичне програме и инфраструктуру,
- локални ниво да омогући директну подршку пољопривредницима и примени мера на терену.

Иако је у постојећим политикама препознат значај одрживе пољопривреде, највећи изазов остаје недовољно усмеравање реалних средстава ка мерама које имају еколошке ефекте.

Светски дан заштите животне средине у Врбасу

Основана Општа женска земљорадничка задруга „Кутош – Kutos“ у Милешеву–Дрљану

Први састанак Радне групе за израду Програма заштите земљишта у Србији 2026–2032.

Средњошколци из Бача у посети газдинству „Влчек Органик“

Успешно реализована акција „Заврни рукаве“ у Лазином парку у Врбасу

Успешна санација локалитета код Железничког моста у Савином Селу

Пријава Комуналној инспекцији општине Врбас

Пријава Управној инспекцији