Међусекторском сарадњом до хитног опоравка земљишта и спасавања водних ресурса Војводине

Стручни Панел у Врбасу на тему регенеративне пољопривреде

Видео прилог ТВ Бачка Врбас

У конференцијској сали анекса Центра за физичку културу „Драго Јововић“ у Врбасу данас је одржан стручни панел под називом „Регенеративна пољопривреда – моћан алат за адаптацију на климатске изазове“. Догађај је организовао Еколошки покрет Врбаса (ЕПВ) у савезништву са Националним конвентом ЕУ за Поглавље 27 – животна средина (НКЕУ), окупивши укупно 40 учесника, укључујући председника општине Врбас, представнике водећих пословних система (МК, АИК Бачка Топола), пољопривредних газдинстава, удружења, фондација стручних институција, произвођача пољопривредне опреме, осигуравајућих кућа и цивилног сектора.

Критички осврт на националне политике: Превише мониторинга, премало конкретних мера

Земљиште представља најважнији привредни и природни ресурс Републике Србије, а нарочито Аутономне Покрајине Војводине. Међутим, тренд опадања његовог квалитета постао је алармантан. Током првог дела панела, Наташа Ђерег, координаторка НКЕУ за Поглавље 27, и др Јордана Нинков из Института за ратарство и повртарство Нови Сад, изнеле су заједничке утиске Радне групе о актуелном Нацрту Програма заштите земљишта у Републици Србији за период 2026–2032. године, који припрема Министарство заштите животне средине.

Главни закључак стручне јавности јесте да је Нацрт Програма превише фокусиран на успостављање система мониторинга, док су готово потпуно изостале конкретне, непосредне мере за заштиту, превенцију деградације и повратак здравља земљишта. Са састанка у Врбасу упућен је званичан предлог препорука НКЕУ у 11 тачака за јавну расправу. Захтева се хтно доношење посебног пакета мера за АП Војводину који би третирао сушу, еолску ерозију, губитак влаге, спаљивање жетвених остатака, као и јачање улоге локалних самоуправа кроз обезбеђивање адекватних националних и ЕУ фондова.

Др Јордана Нинков је кроз забрињавајуће податке илустровала стање на терену, са посебним фокусом на атаре Куле и Врбаса. Иако чернозем покрива чак 97,4% територије Врбаса и 94% Куле, његово систематско уништавање траје деценијама. Стручни подаци из 1972. године показују да је војвођански чернозем тада садржао између 4% и 6% хумуса. Након пола века интензивне обраде, тешке механизације и прекомерне употребе минералних ђубрива без уноса органске материје, просечан садржај хумуса пао је на свега 3,1%. Ситуацију додатно драматизује податак да је чак 80% пољопривредног земљишта у Војводини директно изложено еолској ерозији (ерозији ветром), пре свега због девастираних пољозаштитних појасева и ниске шумовитости која износи скромних 6,51%.

Ужарене куполе и пресушивање извора: Војводина пред застрашујућом сушом
Учесници панела су констатовали да се Србија суочава са природном непогодом екстремне суше, при чему је овогодишњи јул и август већ четврти узастопни топлотни талас са катастрофалним последицама. Водостав Дунава и канала Хидросистема ДТД је на историјском минимуму, а у многим местима долази до повлачења и потпуног сушења плићих бунара. Масован прелазак на неконтролисано извлачење воде за заливање пољопривредних култура из најдубљих подземних слојева директно угрожава стратешке резерве које служе за дугорочно водоснабдевање становништва пијаћом водом.

Алармантну климатску слику детаљно је образложио регенеративни пољопривредник и саветодавац Флориан Фаркаш. Он је указао на појаву такозваних топлотних или ужарених купола у Дунавском сливу и Панонској низији које током летњих месеци физички спречавају продор влажног ваздуха. Услед драматичног смањења зимских падавина на Алпима и убрзаног топљења тамошњих глечера, доток воде у Дунав је драстично смањен управо у критичним месецима. Када се на то додају запуштени, замуљени канали у Војводини чија је акумулативност минимизирана, долазимо до годишњег водног дефицита регије од застрашујућих 13 милијарди кубних метара воде.

Фаркаш је изнео преломан закључак: пољопривредна производња у Војводини се више не може спасавати пуким ширењем класичних заливних система, јер воде једноставно неће бити довољно. Једино одрживо решење је радикална уштеда воде кроз промену концепта и задржавање постојеће влаге у самом крајолику и земљишту.

Регенеративна пољопривреда као једини излаз и спасоносно решење

Као директан одговор на ове изазове, представљен је концепт регенеративне пољопривреде. Ове праксе постепено обнављају биологију земљишта, повећавају проценат активног хумуса и стварају водостабилне агрегате. Здраво земљиште са високим садржајем органске материје делује као сунђер – оно постаје неупоредиво отпорније на сушу, има способност дуготрајног задржавања влаге и драстично смањује укупну потребу за додатном водом за заливање током сушних периода.

Искуства из прве руке и конкретне економске и еколошке бенефите приказао је Теодор Балош, регенеративни пољопривредник из Торка (општина Житиште), који на 85 хектара деградираног чернозема успешно примењује системе редуковане обраде земљишта. Балош на свом газдинству користи Strip-Till (обраду у тракама) за окопавине и директну сетву (No-Till) за стрна жита и легуминозе, уз обавезно увођење покровених усева сваке четврте године.

Резултати преласка на овај систем су импресивни: време машинске обраде је скраћено скоро четири пута, потрошња дизел горива је смањена за три пута, потреба за НПК ђубривима је нижа за 30% до 50%, а за азотним за 30%. Истовремено, забележено је масовно враћање кишних глиста, значајан пораст органске материје и, што је најважније, потпуна стабилност и сигурност приноса у екстремним, стресним климатским условима.

Да су пољопривредници и привреда спремни за заокрет, потврђују и резултати евалуације самог догађаја – велика већина присутних је излагања оценила као изузетно корисна, неколико пољопривредника је одмах изјавило да планира да примени предложене регенеративне праксе на својим имањима. Као наредни важан корак, Савез за регенеративну пољопривреду Србије најавио је скори Отворени дан поља у Бикову, на газдинству Ивана Сударевића, где ће произвођачи моћи на лицу места да виде ефекте ових мера. ПРИЈАВА

Еколошки покрет Врбаса апелује на државне органе, локалне самоуправе и саме пољопривреднике да не чекају будуће административне рокове. Климатски поремећај је већ ту, а прелазак на регенеративне праксе и подизање пољозаштитних појасева представљају питање од највишег националног и економског интереса.

„Скуп је организован уз финансијску помоћ Европске уније. За мишљење наведено у овом саопштењу одговоран је искључиво Еколошки покрет Врбаса и оно нипошто не одражава ставове Европске уније”. Назив програма „Снага грађанског учешћа за одрживу пољопривреду у Србији“

Подршку спровођења Акционог плана ЕПВ у 2026. години пружају компаније: Суноко, Карнекс, Витал и АИК Бачка Топола.