БОРБА ЗА ЗДРАВУ ЗЕМЉУ!

Саветовање о регенеративној пољопривреди у ЦБЦ кластер Сомбор.

У оквиру ЕУ пројекта SoilValues, Савез за регенеративну пољопривреду Србије, чији смо чланови, организoвао је дружење за пољопривреднике заинтересоване за регенеративну пољопривреду и увођење нових, одрживих пољопривредних пракси на своје газдинство са циљем да им представи искуства калкулације трошкова оних који су већ прошли, или пролазе, кроз исти процес, а како би им олакшали економисање рада. Догађај је одлично водила и представила пројекат, Маја Будимир, из The Association of Balkan Eco-Inovation, који су иначе координатори Савеза. Осим пољопривредницима, тема је била занимљива и многобројним саветницима за пољопривреду као и представницима Министарства за пољопривреду.

Уводничари скупа су били власници имања, демо фарми Савеза, на којима се већ годинама спроводе праксе регенеративне пољопривреде: Иван Сударевић из Суботице, Теодор Балош из Торака и Флоријан Фаркаш из Бајмока. Изузетно искуство ових пољопривредника стечено је њиховом жељом, пре свега, да сачувају земљу својих родитеља од исцрпљивања класичним ратарењем, да унапреде свој посао на одржив начин, суочавајући се при томе са све лошијим, климатским условима производње. Знање су прикупљали један од другог и углавном ван Србије, јер овде готово да није постојало, што је код њих створило аналитички капацитет уочавања специфичности локалних прилика и стварања личних пракси, пре свега кроз храброст преузимања ризика. Они су дакле, уз шачицу других одважних пољопривредника, пионири регенеративне пољопривреде у Србији, због којих остали баш "не морају лутати у тами".

Преносимо неке савете предавача које би могли помоћи власницима имања, са класичног ратарења, да лагано пређу у регенеративне праксе.

1. Пре транзиције поравнати парцелу;
2. План заштите биља није исти као у конвенционалном систему;
3. Благовремено урадити терминацију покровних усева;
4. Strip-Till (минимална обрада земље) је корисније радити на јесен;
5. Могући проблеми са дивљим животињама због биолошки богатијих регенеративних парцела;
6. Спаљивање жетвених остатака код комшија, може бити велики проблем за очување покровних усева;
7. Спремите се за престанак потребе за јачим тракторима, за плугом, сетвоспремачем, дрљачом, ваљковима, и чијом продајом се може надоместити део трошкова за набавку сејалица за директну сетву...

Важан разлог преласка ка одрживим пољопривредним праксама могла би бити виша исплативост у тежим климатским условима од класичне пољопривреде. на чега су посебно скренули пажњу предавачи, преко вишегодишњих статистика са својих парцела. Из овога се обликује смисао нове економске логике - "умерено-избалансирано-рационално" са досадашње - "брже-интензивније-више". Пошто је први корак најтежи, добро је уклонити још неке дилеме, као што су:

• Зашто је важно урадити почетну референтну тачку проширеном лабораторијском анализом земљишта?
• Које критеријуме одабира земљишта/парцела за почетак регенеративног система одабрати?
• Које операције у старту спроводити на земљи?
• Како адаптирати постојеће машине за директну сетву? А потом и:
• Како управљати и смањити ризике у том процесу?
• Како обезбедити сигурније приносе и тиме утицај на производне процес и ланце снабдевања?
• Како дугорочно обезбедити веће приносе, уз враћање здравља земљишту...?

И још много других корисних савета, који смањују тензију уласка у транзицију ка одрживој пољопривреди, можете погледати на сајту Савеза.

Учешће на скупу обезбеђено је подршком компанија: #ШећеранаЦрвенка, #Суноко, #Витал, #Карнекс и #АИКБачкаТопола.