Изазови и могућности регенеративне пољопривреде.

Саветовање у Петроварадину за стручне саветнике у пољопривреди.

У оквиру свог годишњег плана рада, Савез за регенеративну пољопривреду Србије организовао је скуп за пољопривредне саветодавне стручне службе, агрономе и друга заинтересована лица, са циљем да их ближе упозна са концептом, праксама, мотивима и изазовима регенеративних пољопривредника у Србији, те да им помогне у бољем разумевању своје улоге у подстицању преласка са конвенционалне на регенеративну пољопривреду. Модератор скупа је била Мила Лукић из асоцијације Balcan Eco-Innovation - ABE, који су иначе иницијатори формирања Савеза.

Савез је неформална, координисана мрежа правних лица који имају за циљ ширу примену регенеративних пракси, како би се повећала одрживост, отпорност и профитабилност пољопривредног сектора у Србији.

Еколошки покрет Врбаса је одскоро постао пуноправни члан Савеза, те смо ову прилику искористили да, као издавачи, помогнемо скуп поделом новог приручника о регенеративној пољопривреди - Водич за мала и велика газдинства, од аутора Флориана Фаркаша, који је био један од предавача, уз Ивана Сударевића, регенеративног пољопривредника из Суботице.

Предавачи су били изузетно расположени да поделе спознаје и искуства о регенеративном ратарству са својих имања. Тема је изузетно широка и сложена али нам је утисак да су многе дилеме уклоњене за мотивисање учесника за даље истраживање регенеративних пракси и упућивање својих корисника да покрену, барем огледне парцеле у новом, одрживом режиму. У наставку наводимо неке користи од регенеративне регенеративне производње.

Диверсификацијом производње широким плодоредом и интеграцијом биљне производње са сточарством, повећава се биодиверзитет парцела, умањују се штете од суше, града и обилних падавина.

Повећава се плодност и зауставља деградација земљишта. Садржај хумуса расте динамиком од 0,06-0,1% годишње (раније се сматрало да се до 1% хумуса може доћи за 60год.).

Достиже се водни режим земљишта без забаривања и формирања водолежа. Доступност акумулисане зимске влаге за гајене биљке се продужава до краја јула а повећава се искористивост приземних падавина (росе и магле) и до 100 л/м2/год. Усвајање наглих, обилних падавина се повећава и до 200 лит/м2/сат.

Повећава се отпорност газдинства на тржишне осцилације и смањује потреба за државним субвенцијама, јер су нижи трошкови производње и мања зависност од спољашњих инпута, јер се гаји већи број биљних врста (плодоред), јер је могуће и пожељно спајања сточарства и биљне производње, јер се производи здравствено безбеднија храна, већег нутритивног квалитета, јер постоји могућност продаје карбонских кредита за сачувани угљеник у земљишту (секвестрација), јер је могуће проширење делатности газдинства са агротуризмом.

И за нас еколошке активисте веома значајно, мења се агро окружење, пејзаж, пре свега на већим површинама, са елементима агрошумарства (ветро-заштитни појасеви, дрвореди, живице), где се уношењем разних елемената биодиверзитета (цветни појасеви, "хотели за инсекте"), директно утиче на локалну микроклиму и целокупни позитивни доживљај агроекосистема.

Штампа приручника и одлазак на скуп омогућена је подршком, команија: Суноко, Карнекс, Витал и АИК Бачка Топола.