ЗАЧАРАНИ КРУГ ЕКОЛОШКО-КОМУНАЛНИХ ПРОБЛЕМА!

Нови циклус еколошких пријава, оцена стања на јавном простору и у јавној управи.

И поред усмених обећања руководства општине Врбас, и поред петиције преко две хиљаде грађана, није донесена одлука о дегазацији главне депоније у Врбасу, као прве мере превенције против запаљења депониског гаса, нити било које друге предложене од шест предложених мера за одрживо управљање отпадом. Смеће је и даље само терет по буџет пореских обвезника, али и ризик за природу и здравље људи.

Епилог неразумевања брзо се појавио кроз нову сезону запаљења, која је ове године стигла раније од прошле године, уз апеле за помоћ грађана, чија се дворишта и куће опет пуне отровним димом са депоније.

Дојаве и за друге проблеме стижу са различитих страна, те смо неколико пријава проследили комуналним инспекцијама Куле и Врбаса због дивљих депонија, сече дрвећа у насељу и ван њега. Систем континуирано подсећамо на масовно угрожавање природног окружења и опуштеност дела грађана у противправном понашању, јер се очигледно не сусрећу са последицама. Међутим и делови система су "лаки на тестери", попут ЕПС-а, Бачка путева, Вода Војводине, месних заједница... Сече се без пардона, ако ли и мало штрчи или сенчи, а сади се ретко и углавном без одржавања.

Иначе, секло се дрвеће у Руском Крстуру, између Крстура и Косанчића и у Врбасу, у улици Миливоја Чобанског. Група активиста у Руском Крстуру покушала је плакатима и порукама да се заштити од налета дрвосеча у селу. У Равном Селу се опет гомилају депоније крај сеоског гробља и Јегричке. Инспектори збиља излазе на терен, а видећемо да ли ће пронаћи виновнике и да ли ће бити неке васпитно-поправне мере.

На жалост, посечено дрвеће се не може вратити, а мале су шансе да ће се дрвореди ускоро обновити или засновати нови. За то је свакако потребно време али свакако уз добру вољу надлежних да другачије искроје општинске буџете, у којима би садња и одржавање садница били много више заступљени. Тренутно им пошумљавање дефинитивно није у фокусу. Равнотежа се одавно пореметила на штету природе а потом и на здравља људи.

Велики број школске деце не уме да се понаша на јавном простору. На жалост, и многи одрасли нису сасвим сазрели. Смеће се избације рефлексно, где год се затекне. На већини наших разговора са надлежнима, пуних уста истичу потребу за еколошком едукацијом, али када је покушамо извести у школама, наиђемо на блокаду већине директора у општини Врбас. Аутоконтрола или препорука!?

За дивље деопније је слична ситуација. Инспекција реагује на наше пријаве налозима комуналном предузећу за чишћење, које се релативно брзо и реализује, уколико је Врбас у питању. Али по селима домет комуналаца је сасвим ограничен, због недостатка (исправне) механизације. Плаћање приватника за те послове је упитно, због оптерећености локалног буџета. Буџети месних заједница немају довољан капацитет за интервенције на јавном простору и све је више упитна сврха њиховог постојања.

У неумереној и по локал изузетно штетној фискалној централизацији, локалне самоуправе не могу достићи развојни буџет и између осталог, не могу да изађу из зачараног круга "прљања и чишћења", који је зацементирао развој локалне заједнице.

Као што смо напред поменули, наша студија Одрживог управљања отпадом се није озбиљно разматрала у општини Врбас. Смеће је вечити терет и није препознатљив као ресурс. Почетак сезоне пожара на главној депонији локална самоуправа опет дочекује без пројекта дегазације, на којем смо инсистирали током целе прошле године уз преговоре, разговоре и уз петицију грађана, на жаслост, без успеха.

Сматрамо проблематичним постојеће приоритете доносиоца одлука у локалу, у којима се проблеми гомилају а јавни интерес у еколошко-комуналној области се не испуњава. Неефикасност државних служби производи ризик по животну средину и здравље људи и одржава урбану некултуру. У постојећој ситуацији прека је потреба да се изврши професионализација, систематизација послова и радних места, као и рационализација целокупног пословања јавне управе, која је, поред свега осталог, оптерећена непродуктивном радном снагом, коју ми, грађани неоправдано плаћамо.

И друге есенцијалне потребе грађани општине Врбас још увек потражују, попут квалитене и безбедне чесмоваче у селима и поред скупог пројекта изградње прстена водоснабдевања, као и недовршене канализације и поред постојања градског пречистача, што је Канцеларија ЕУ у Србији изнела за разлог обуставе пројекта чишћења Великог бачког канала.

Ако на све то додамо високо повећање пореза на имовину, висину водних накнада, цену даљинског грејања, цену хране у маркетима... грађани имају утисак да их неко нон-стоп "лупа по цеваницама" док корачају кроз живот.

Подршку јавном заговарању за решавање проблема из животног амбијента добијамо од компанија: Фабрика шећера Црвенка, Суноко, Витал, Карнекс и АИК Бачка Топола.