У ПОТРАЗИ ЗА "ТРУНКОМ ОДРЖИВОСТИ"!

Међуопштински округли сто у Апатину о планирању локалног развоја и третману отпадних вода.

На позив фондације БФПЕ за одговорно друштво, посебно Иване Савић, програмске координаторке, учестовали смо на међуопштинском округлом столу у скупштинској сали општине Апатин, у оквиру пројекта „Одрживи развој за све“, којег Фондација БФПЕ спроводи у партнерству са Београдском отвореном школом (БОШ), уз подршку влада Швајцарске и Немачке.

Овај пројекат посвећен је афирмацији Циљева одрживог развоја, који су дефинисани у стратешким документима Уједињених нација (УН). Посебна вредност пројекта је укључивање свих заинтересованих актера друштвеног живота у Републици Србији, како би својим активним доприносом учествовали у процесу одрживог развоја.

Циљ међуопштинског округлог стола био је размена мишљења и досадашњих постигнућа општина у области одрживог развоја са посебним фокусом на заштиту животне средине. Округли сто укључио је представнике регионалних развојних агенција, представнике цивилног друштва, као и неколико општина. Први панел био је био посвећен заштити и пречишћавању отпадних вода а други се бавио искуствима општина у локалном планирању развоја.

Износимо сажете утиске са овог одлично организованог и добро посећеног скупа, при чему смо истакли ставове које смо изнели по предметним темама. Нарочито су нам била занимљива искуства о раду пречистача у Суботици и Лесковцу, које су изнели Петар Пижурица (Су) и Јасмина Радоњић Димитријевић (Ле).

Већ више од деценију надлежни износе потребу изградње око 300 пречистача отпадних вода, а да се њихов број значајније не повећава. Од г. Пижурице и гђе. Радоњић Димитријевић сазнајемо за присутност проблема финансирања и прилично неразумевање градских управа за континуирану подршку. Самодрживост, тј. циркуларна економија ових система наслоњена је на линије муља, дигесторе и гасне генераторе, који обезбеђују електричну енергију, која се враћа у погон. Постоје међутим технологије, које из муља могу извући и другачије користи а које се код нас не користе. О том - по том.

Недостатак адекватних кадрова, средстава за одржавање, утиче да се систем не подиже на оптималан ниво. Изградња пречистача дугогодишња је тежња за стотине насеља у Србији, али је изгледа потпуна непознаница, колико је енергије и новца потребно за одржавање њиховог рада.

На проблематици заштите вода је доста времена утрошено, где нас је дебата одвела у разне правце, мониторинг, казнена политика, рад надлежних државних служби, правосуђа, едукација становништва... и на сваку тему се, чини нам се, "ударило главом о зид". Сви би некога да покрену, осим себе. Уз поштовање и изузиимање учесника скупа, решење не може успешно иницирати онај ко је "дубоко анкерисан", ко је безидејан и годинама као папагај понавља исте флоскуле, "морамо ово", "морамо оно" а при томе не насловљава носиоца "морања". Економска логика еколошког улагања, познавање најбоље доступних технологија, силина европских прописа које ће нам избити сваки слободан динар за казне, без обзира "што још нисмо у Европи"... већини учесника слабо је позната.

Тек је "тужна прича" о планирању локалног развоја.

За локалне стратегије развоја ангажују се агенције које имају професионално разрађене процедуре и гарантоване излазе складне законским оквирима. Међутим, питање је колико су примењиви. Један од проблема је што у поступку прикупљања мишљења не могу обезбедити довољно локалних актера да предпоставе и унесу баш све битне јавне интересе корисничких група. Јер, како ће то учинити када готово да и не постоје, углавном из разлога што се локалне самоупаве не труде да анимирају/подржавају/развијају локалне иницијативе, удружења и активне грађане, добре и обострано корисне односе са пословним субјектима. Па чак је и стручни потенцијал у локалној управи и јавним предузећима често у сенци "политички коректнијих субјеката".

Елем, из свеке, па и таквe стратегијe јасно би требало да се сагледају приоритети, потом и потребе за њихово реализовање - кадровске, финансијске, техничке, партнерске... Ови документи требали би да буду први сигнал за израду анализе рада, а уверени смо, код многих ЈЛС - за израду нове систематизације и рационализације. Али у ЈЛС готово да не постоји никаква следљивост и континуитет у раду. Како се која политичка гарнитура промени, све се брише - "Нови почетак са новим људима".

Каква је онда ситуација при изради акционих планова. Опет је мали број људи укључен, јавна расправа је слабо видљива а онда и посећена. Мада, мора се признати да су и грађани у великој мери незаинтресовани. Вероватно с правом, јер су многи свесни да обавеза израде планова не носи санкцију за њихово неизвршење. Стога би се могло рећи да је и њихово буџетирање у добром делу "законско-естетско". Основано сумњамо стога, да су "сигнали по вертикали" пресудни за извршење. "И то је тако од памтивека". Ако би неки "локалац" и покушао нешто мимо "сигнала", ефикасан механизам "успоравања финансијских трансфера" (законски поврат такси из републичког буџета), могао би га довести до буџетске кризе, потом до социјалне кризе (кашњење зарада), што неминовно води у политичку кризу, што је наравно, пожељно избећи.

Могли би смо овако до сутра. Али ћемо скратити закључак. Истинско развојно локално планирање свакако (негде) у Србији постоји. Само је нама слабо видљиво.

Учешће на скупу омогућено је подршком наших партнера из пословног сектора: Фабрика шећера Црвенка, Суноко, Витал, Карнекс и АИК Бачка Топола.