ДОКЛЕ СЕ МОЖЕ РАТАРИТИ ПО СТАРОМ!?

Радионица у Пољоприведној школи Бач.

Стручњаци тврде да се у Војводини може још 50-так жетви покупити на стари, конвенционални начин. Без опоравка земљишта, у изгледу нам је аграрна пустиња. С таквом бојазни, започели смо радионицу у Пољопривредној школи Бач, уз разумевање директора Драгана Новаковића и Либушке Фaчара, професорице, координатора. Шездесетак ученика, будућих пољопривредних техничара, уз њихове предметне наставнике, добили су прилику из прве руке да сазнају "како да обрађују земљиште а да га заправо не обрађују". Како да успешно ратаре а да од предсетвених операција "не ураде ништа".

За висок ниво организације радионице, допринели су наши партнери из Асоцијације Balkan Eco-Inovation. Своја искуства из регенеративне пољопривреде аудиторију је пренео Иван Сударевић, агроном, пољопривердник из Суботице, власник газдинства од 200 хектара, на којем ратари уз свог оца са само два трактора на целој површини а при томе одржавају и фарму стоке са 150 животиња.

Да ли би то било могуће у конвенционалној производњи? Наравно да не. Са системом "no-till", без уласка гвожђа у земљу и са знатно смањеним хемијским третманом, изгубила се потреба за додатном радном снагом, већим и јачим машинама. Уместо орања, сетвоспремања, подривања, риголовања, рипеловања, тањирања... имате директну сетву главног усева а одмах по жетви, покровног усева.

Суштина технологије је да се смањи и што пре потпуно напусти обрада земљишта, обезбеди стално покривање земљишта покровним усевима и биљним остацима, гаји што више разноврсног биља током вегетационе сезоне, одржава константно жив коренски систем, примени широк плодоред, те гаји стока холистичким приступом, чиме стварамо прикладан животни простор за корисне организме земљишта. Главна идеја водиља у овом начину производње је: здраво земљиште, здраве биљке и животиње, здрави људи.

Иако је у регенеративногј пољопривреди нагласак на поправци земљишта и повећању биодиверзитета, агроекосистема, не занемарује се ни економски аспект пољопривредне делатности.

Преласком на регененеративну пољопривреду осим што се смањује осетљивост на временске екстреме, повећава се вероватноћа за већу профитабилност производње, и то често без повећања приноса. Међутим, већ у блиској будућности, како се осетљивост конвенционланих система обраде на временске екстреме и деградацију земљишта повећава, регенеративна пољопривреда ће све чешће обезбеђивати и више приносе у односу на системе који се базирају на обртању обрадивог слоја - орање.

Подстакли смо овом радионицом школу да у скорој будућности издвоји део свог земљишта за огледну парцелу на којој ће применити регенеративне принципе производње. При томе би добили стручну помоћ и савете, како то успешно и што безболније спровести.

Радионица је омогућена реализацијом пројекта "Одрживо управљање пољопривредом за здраву животну средину" уз подршку USAID - US Agency for International Development и British Embassy Belgrade у оквиру програма подршке јавном заговарању "Истражи - Оснажи", који спроводи Trag fondacija. Подршка је стигла и од наших пословних партнера: Фабрике шећера Црвенка, Суноко, Витал, Карнекс и ПИК Бачка Топола.