ЗДРАВА ХРАНА ИЗ ОДРЖИВЕ ПРОИЗВОДЊЕ!

Учешће ЕПВ на јубиларном 20. међународном Биофест-у на Радничком универзитету у Суботици

У оквиру обележавања 20 година БиоФест-а у Суботици а у партнерству и сусретљивост удружења Терас, нарочито Сњежане Митровић, помогли смо организацију панел дискусије "Значај одрживе производње са аспекта климатских промена и зелене економије", уз учешће еминентних предавача и стручњака из области одрживе пољопривредне производње. Пре почетка панела уручена су признања "Биопроизвод" и „Биопроизвођач године“ за Татјану Аврамов из Бечеја и Кароља Фекете из Новог Кнежевца.

Циљ фестивала је промоција органске или еколошке пољопривреде у Србији и региону, као значајне привредне гране са аспекта економског развоја, заштите животне средине и здравља људи.

Пре почетка панела Сњежана Митровић обратила се атудиторијуму са ретроспективом дугогодишњег ангажовања Терас-а на афирмацији органске производње и производа, скрећући између осталог пажњу на важност сарадње са трговинским сектором у афирмацији домаћих, органских производа, имајући у виду да су на полицама Здраве хране углавном присутни увозни производи, често "маскирани" у домаће паковање. Заинтересованост пољопривредника за органски узгој се повећава и да се он тренутно одвија на 29000 ха, од тога 9000 у Војводини, што су ипак недовољне површине с обзиром на потенцијал производње и све већу потражњу хранљивих намирница, без хемијских додатака.

Ево и наших утисака са панел дискусије коју је одлично модерирала Александра Угриновић из Агро ТВ.

Др Јордана Нинков, научни саветник, Институт за ратарство и повртарство Нови Сад, истакла је, између осталог, поразно опадање процента хумуса на ораницама и да се из све посније земље не може добијати храна довољног нутритивног састава.
Др Владан Угреновић, научни саветник, Институт за земљиште Београд, напомиње да модел органског узгоја такође предпоставља чишћење и контролисање квалитета земљишта, али се то у Србији често изоставља у сертификационом надзору, због релатино скромног тржишта и ризика одвраћања оних који су се одважили да без довољних подстицаја уђу у авантуру органске производње.
Др Елемер Салма, хидробиолог, Удружење за заштиту природе и животне средине CSEMETE, из Мађарске, истиче да нема ризика нестанка војвођанских подземних издана, због гравитационог прилива вода из целог карпатског басена и северне Панонске низије.

Дипл. инж. агрономије Флоријан Фаркаш, саветодавац и регенеративни пољопривредник из Бајмока, преноси своја искуства повећане отпорности на климатске промене на парцелама са регенеративним моделом ратарења у односу на конвенционални. Земља дуже задржава влагу и отпорнија је на сушне периоде. Не слаже се да не постоји проблем са пресушивањем и повлачењем подземних издана у већу дубину, због чега је заливање из бунара далеко скупље него пре пар деценија.

Куриозитет скупа је било присуство великог броја заинтересованих чланица удружења Сеоских жена из Врњачке Бање у пратњи општинских стучних служби. Аудиторијум је добио мноштво корисних савета за организацију одрживе производње у неповољним финансијским и тржишним условима у околностима неповељног распореда падавина и врелих периода, што је последњих година постала уобичајена и на жалост, очекивана појава.

Још једном преносимо заједнички закључак да је потребу за адаптацијом у новим климатксим условима могуће задовољити преласком на одрживе моделе пољопривредне производње, што ће допринети покривању све веће потребе купаца за хранљивим и здравијим намирницама и због чега Биофест добија све већи значај за унапређење јавног здравља.

Реализација ове активности омогућена је реализацијом пројекта "Одрживо управљање пољопривредом за здраву животну средину" уз подршку америчке агенције за међународни развој (USAID) и Владе Уједињеног Краљевства у оквиру програма подршке јавном заговарању "Истражи - Оснажи", који спроводи Траг фондација. Подршка је стигла и од наших пословних партнера: Фабрике шећера Црвенка, Суноко, Витал, Карнекс и AИК Бачка Топола.