"ДА ИЛИ НЕ ЗА ЈАВНЕ ЧЕСМЕ"?!

​Став ЕПВ у вези иницијативе "Право на воду" за изградњу уличних чесми.

С обзиром на актуелну иницијативу за изградњу уличних чесми, којима би се побољшало водоснабдевање грађана, посебно у врућим периодима, ЕПВ истиче став изграђен на сопственом искуству у општини Врбас.

Наиме, пре осамнаест година ЕПВ је спровео јавно заговарање према тадашњој власти са сличном иницијативом, а са циљем да се релаксира незадовољство грађана квалитетом воде за пиће, кроз изградњу јавних чесми са филтерима и да се направе као привремено решење до изградње фабрике воде. Локална самоуправа је сачекала пола године, како би је "префарбала у свој идеју", а потом је и реализовала кроз ангажовање фирме из Кикинде, ЕнвироТеч у власништву познатог научника, доктора хемије и технологије, Мирослава Кукручке. Изграђене су тзв. еко-чесме у свих пет села наше општине али у Врбасу нису. Претпостављамо да је превладао лоби произвођача флаширане воде. Чесме су накачене на постојећу водоводну мрежу. У Војводини их је, колико нам је познато, изграђено тридесет пет.

Најважнија ствар у овој причи су извештаји о хигијенској исправности воде на јавним чесмама. Наиме, није све једно да ли постоји картотека објеката за снабдевање водом са свим релевантним подацима о њима и претходним анализама узорака воде. На тај начин се уочавају варијације квалитета воде током године и у вишегодишњем периоду. А вода се проглашава хигијенски неисправном код само једног неодговарајућег узорка. Код нас, еко-чесме у старту нису решиле проблем прекомерног присуства арсена у води, и по горњем правилу оне нису ни смеле добити употребну дозволу.

Из данашње перспективе видимо дакле да је наша потражња за привременим решењем водоснабдевања била грешка. После готово две деценије још увек немамо фабрику воде. Још увек имамо велики проценат азбестно-цементних водоводних цеви. Вода у селима је крајње лошег квалитета.  Прича о изградњи прстена водоснабдевања врбашких села траје већ превише година. А привремено решење са чесмама изгледа је постало трајно.

Током периода, на еко-чесмама су настајали проблеми због појаве ешерихије коли и привремено су у дужем или краћем периоду затваране од стране санитарне инспекције. Нико није споменуо да мора постојати култура употребе јавних чесми и да се вода не сме пити директним прислањањем уста. Чесме су често биле на мети вандала. На њима се филтери морају редовно мењати, што је коштало по неколико стотина евра месечно на терет скромног буџета месних заједница. Ако се рок пролонгира, долази до накупљања бактерија на филтерима и здравственог ризика по кориснике, што се по нашим спознајама, често дешавало. Додајемо, јавне чесме могу бити лако доступни објекти за терористичке нападе на становништво и обавезно би морале бити под видео надзором.

Дакле, јавне чесме су добра ствар и мислимо да требају постојати у сваком насељеном месту али у тренутној ситуацији, мишљења смо да би њихово потенцирање могло бити скретање пажње са лоше чесмоваче у домовима грађана. Велика кампања за јавне чесме сматрамо да иде низ длаку доносиоцима одлука, који избегавају крупна инвестициона улагања на водо-извориштима, на фабрикама воде и на промени дотрајалих водоводних инсталација/цеви. "Умири грађане чесмама, купи време за коначно решење"! Хигијенски исправна вода као есенцијална материја за живот људи, мора бити на врху политичког приоритета и примарна грађанска иницијатива. А масовно поплочавања тргова, изградње стадиона, набавка модерног наоружања... јасно нам говори да новца има.