ЈАСНА ПУТАЊА КА ОДРЖИВОЈ ПОЉОПРИВРЕДИ!

ЕПВ обележио Дан заштите животне средине кроз учешће на Дану отворених поља крај Бајмока.

На позив Срђана Павловића из Савеза за регенеративну пољопривреду Србије, суорганизатора скупа, привилеговани смо искуствима и идејама Флоријана Фаркаша, пољопривредника и саветника за пољопривреду, који већ годинама развија производњу ратарских култура на свом имању, уз принципе регенеративне пољопривреде.

Изузетно интересовање од преко сто учесника, од представника газдинстава, мањих и већих фирми, банака... оправдано је стручном и детаљном презентацијом г. Флориана, као и спровођењем кроз парцеле са различитим ратарским културама, где је јасно и студиозно потврдио квалитетније резултате регенеративне производње у односу на комшијске парцеле са класичном производњом. Све у околностима дугих сушних периода и кратких, интензивних падавина, које карактеришу ову сезону, што изгледа постаје стандард нових климатских услова у нашем региону.

Пољопривредници су из прве руке добили корисне савете из добре пољопривредне праксе, па је и онима попут нас, којима пољопривреда није основна окупација, било довољно занимљиво и питко да схвате њен значај за одрживи развој у панонској равници. Слободни смо пренети неке утиске са презентације.

Између осталог, сазнали смо како без анализа поуздано да предпоставимо квалитет земље, тј. како у шаци изгледа земља са доста микроорганизама, а како она сиромашна. Али и да микробиолошке анализе и нису много скупе, те их треба редовно вршити. Па шта је "плужни ђон" (непропусни слој) и како га смањити? Да узгој на "глинушама" (врста земље) може дати добре резултате са истим методама као на "црници" а на "пескушама", потребан је сасвим другачији приступ. Да су покровни усеви приоритетни у регенеративној производњи, тј. да земљу не одмарамо у корову. Да је директна сетва све пожељнија. Да орање, нарочито дубоко, оставимо забораву. Да понекад можемо бити довољно ефикасни и са сопственим семеном.

Па онда, како се носити са пољским мишевима и волухарицама без отрова. А како са вранама, уз поштовање њихове заштите!? Какву и колику би корист добили од дрвореда и шумарака? Колико је заливање неопходно у регенеративној пољопривреди и да ли би уопште било исплативо ако су нам подземни издани затровани или нису издашни, и када површинске воде нису довољно доступне и поред хидро система ДТД? И још толико тога, довољно за посебан приручник. А г. Флоријан је један већ издао (Регенеративна пољопривреда - Кратак водич за ратарство).

После овог догађаја постали смо свеснији да многи произвођачи траже пролаз ка бољој заштити својих усева, бољој адаптивности и отпорности и да инвеститори пажљиво прате и мере економску логику нове продукције. Још само да доносиоцима одлука приближимо нове трендове одрживе примарне производње, како би јој уредили правне оквире и стимулансе. Стога смо и значајно спремнији заговарати други поглед на обрадиву земљу, која никако није "супстрат у којем ћемо укоренити биљке" већ много више од тога. Она је живот којег непажљиво измичемо испод наших ногу!

Наше учешће је било тимско, уз г. Горана Узелца финансијског директора Жибел, АИК Бачка Топола а подржано је од компанија: Фабрика шећера Црвенка, Суноко, Витал и Карнекс.