"БИОДИВЕРЗИТЕТ У РИКВЕРЦУ"!

Дан биодиверзитета уз осмаке из ОШ Братство-јединство, Врбас.

Уз разумевање директорице школе, Данице Парошки и ангажовање наставнице предметне наставе Маје Ускоковић, обележили смо Дан биодиверзитета кроз разговор са осмацима о њиховом понашању на јавним површинама, рециклажи, запажањима из амбијента, плановима за даље школовање.

Али прво мало о важном еколошком датуму. Сваке године, 22. маја, обележавамо Међународни дан биодиверзитета након што је на овај дан, 1992. године, усвојена Конвенција о биолошкој разноврсности која представља први глобални споразум у циљу очувања биодиверзитета.

Тема овогодишњег Међународног дана биолошке разноврсности је „Буди део плана“ која позива владе, аутохтоне народе, локалне заједнице, невладине организације, предузећа и појединце да представе начине на које подржавају имплементацију акционог плана о биодиверзитету, међународно признатог програма који је дизајниран да заштити и обнови биолошке системе.

Како би то изгледало у нашем локалу. Па, прилично примитивно, јер се планови о заштити животне средине креирају, али симболично спроводе.  Разноликост живих бића изван насеља је све скромнија, посебно птица, јер је неумерена сеча уништила њихова станишта, те су принуђене да се добрим делом преселе у насеља. Зато нам патогених организама не фали. Прстенови смећа око насеља, утицај интензивне пољопривреде (укрупњавање поседа, хемикалије, тешке машине...), уништава станишта пољских и шумских животиња. Ланац исране се пореметио и већ озбиљно прети да га и људи у већој мери осете. Климатске промене имају све разорнији утицај на животни амбијент.

Да се вратимо у школе и образовање. На жалост, деца немају довољно прилика да кроз редовне школске програме сазнају шта се око њих, у природи дешава. Прича о урбаној култури некако се изгуби чим се одвоје од учитељица. На жалост, осетили смо озбиљну разлику у мотивацији за разговор на ову тему између осмака и седмака које пратимо већ другу годину. Углавном, не сазнадосмо где ће већина после основне школе, нити шта би у животу радили. То нас ипак није спречило да им приближимо перспективу образовања и потребних струковних профила за област управљања отпадом, која је једна од најпреспективнијих у Србији али и на платети. Јер је толико проблема изазвало одсуство управљања одпадом, да ће доста генерација морати да пегла штете које смо им планинама смећа оставили у наслеђе. Још увек нисмо у тачки с које мењамо лош тренд. Још смо увек у понирању.

Подршку за еколошку едукацију добили смо од компанија: Фабрика шећера Црвенка, Суноко, Витал и Карнекс.