КА СРБИЈИ ОТПОРНОЈ НА СУШЕ!

Учешће ЕПВ на округлом столу у ЕЦ Радуловачки у Сремским Карловцима.

На позив организатора, Наташе Ђерег, директорице Центра за екологију и одрживи развој - ЦЕКОР, узели смо учешће на округлом столу у Еколошком центру Радуловачки у Сремским Карловцима на тему суша, који је део пројекта "ЕУ за Србију отпорну на катастрофе", а сроводи се уз подршку Уједињених нација за развој (УНДП). Уводничари су били представници УНДП, Војводина шуме, ЕЦ Станиште из Вршца, Покрајински завод за заштиту природе и удружење за заштиту животне средине Окањ - Елемир.

Учесници округлог стола су разговарали о превенцији суша и примерима добре праксе у региону и Европи, о подизању ветрозаштитних појасева који доводе до оптималне плодности земљишта и штите од еолске ерозије. Дискусија је усмерена и на урбане средине и активности које би требало предузети у циљу ублажавања климатских промена и одговора на учесталије суше. Још једна од тема била је и улога жена у подизању значаја ове тематике у јавности и активизму у овој области.

Наиме, промена у режиму падавина, пораст температуре и последична повећана учесталост и интензитет година са сушама доводе до промене карактеристика климатских услова. Та промена је препозната као фактор ризика за деградацију земљишта. Најновији подаци Министарства за заштиту животне средине показују да је у периоду 2001-2021. године, око 29% територије Републике Србије било под умереним ризиком од деградације земљишта, а 28% под високим ризицима, од којих 14% под веома високим и екстремно високим ризиком од деградације.

Код ових процена, узети су у обзир ризици од деградације земљишта услед повећања степена аридности (количина падавина је мања од могућег испаравања, што има за последицу ниску влажност ваздуха) што доводи до споријих, али теже повратних процеса деградације, као и ризици од екстремних падавина које изазивају ерозију земљишта. Војводина је једна од регија у Европи са најмањим процентом шумовитости. Тренутна пошумљеност износи 7,97 % (Друга Национална инвентура шума Републике Србије, 2023). Осим малог процента шумовитости, веома је неправилан распоред шума по површини Војводине.

Ево и неких наших утисака.

Често надлежни отежу са проглашењем елементарне непогоде, када се она деси. Међутим, без Фонда за штете од климатских промена, свесни су да би само себи "скочили у стомак", јер немају спремне буџетске разделе за ове сврхе, те морају "радити гимнастику" да би штете барем делом покрили.

Едукација о потреби осигурања усева, није присутна у довољној мери и у околностима овако честих и турбулентних климатских догађаја. Данас је она потребнија него икада.

Повећање инвестиција у водопривреду не може бити довољно ефикасна на обрадивим површинама под интензивном пољопривредом, у условима нестанка хумуса, и велике порозности земљишта, где вода брзо понире у дубље слојеве без задржавања на површини, где је недохватљива за коренов систем култура. Сабијена земља тешким машинама супротан је проблем, јер се вода у увалама, на валовитом земљишту, задржава на површини и уништава културе.

Без законских подстицаја конверзије пољоприведног у шумско земљиште и без системског враћања узурпираног земљишта крај путева, не могу се очекивати резултати у подизању ветрозаштитних и зелених заштитних појасева, а без којих ће се наставити еолска ерозија и исушивање ораница.

Подршка учешћа на састанку, добијена је од компанија: Фабрика шећера Црвенка, Суноко, Витал и Карнекс.