ОДРЖИВА ПОЉОПРИВРЕДА У ФУНКЦИЈИ ОЧУВАЊА БИОДИВЕЗИТЕТА

Округли сто у ЕЦ Радуловачки у Сремским Карловцима

На позив удружења Карловачки Виногради, учествовали смо на панел дискусије о одрживој пољопривредној производњи у Сремским Карловцима у Eколошком центру Радуловачки.

Панелисти су били Флориан Фаркаш, пољопривредник и саветник за регенеративну и одрживу пољопривреду, Немања Ковачевић, консултант у области одрживе пољопривредне производње, Зоран Петров, пионир биодинамичке и одрживе пољопривреде. Модерацију је одлично водио Владимир Милетић из Карловачких винограда.

Аудиторијум су испунили представници пољопривредних удружења, воћари, виноградари... затими пчелари, представници Завода за заштиту природе, представници прехрамбених фирми са сировинским сектором и заинтересовани грађани

На округлом столу се разговарало о основама микробиологије земљишта, органске, регеренеративне и биодинамичке пољопривреде. Такође и о потенцијалима и агроеколошким аспектима одрживости пољопривредне производње.

Намера је била да се мотивишу пољопривредни произвођачи и домаћинства да се оријентишу ка агроеколошким праксама ради очувања биодиверзитета. Чули смо много корисних савета о тим праксама, које би могле да поправе квалитет земљишта, биљних култура а уједно да обезбеде исплативост производње.

Агроеколошке методе се све више препознају у стручној јавности и широј заједници, као примери добре праксе усклађености пољопривредне производње и заштите животне средине.

Прилику смо искористили да разрешимо наше дилеме о могућим правцима цивилног деловање ка актерима промена, као и саветима за поступање у кризним ситуацијама, као што су ванредне временске прилике, најезде штеточина...

Препознали смо потребу умрежавања активизма у циљу притиска на доносиоце одлука кроз субвенције везане за ниво повећања хумуса, коришћење стајњака, узгој аутохтоних сорти, кроз утврђивање стварних катастарских граница парцела, годинама узурпираних, ради простора за враћање пољозаштитних и зелених заштитних појасева. Затим, системско одмарање земљишта, посебно оног крај војвођанских речица и канала за наводњавање, имајући при томе у виду неуслован квалитет устајале воде и под притиском загађених оцедних вода са парцела под интензивним узгојем култура. Па, субвенције за ревитализацију салаша и тд.

Важно је да се покрене што више огледних парцела, са стручним надзором, испробају препоручене агроеколошке методе узгоја на различитом земљишту са различитим културама. Да се убрзано ствара искуство на опоравку земљишта и повратку хумуса који је већ пао испод 3%.

Важна информација нам је наговештена о петогодишњем Ипард 3 програму, почев од 2025. године са могућностима подршке од 260 до 460 евра/ха за одрживу пољопривредну производњу у транзиционом периоду опоравка земљишта и прилагођавања производње.

Учешће на скупу омогућено нам је подршком компанија: Фабрика шећера Црвенка, Суноко, Витал и Карнекс.