ХВАТАМО ЛИ ЗАДЊИ ВОЗ ЗА СПАС СРПСКИХ ОРАНИЦА!?
Трибина и представљање Савеза за регенеративну пољопривреду у Новом Саду.
Данас је велики амфитеатар Пољопривредног факултета у Новом Саду био мали за све заинтересоване учеснике на представљању Савеза за регенеративну пољопривреду Србије. Презентовани су циљеви и модели организовања Савеза, начини финансирања, текући пројекти и већ присутна позитивна пракса, углавном од Флоријана Фаркаша из Бајмока, који је своја искуства унео у Кратки водич кроз ратарство.
Највеће занимање привукло је представљање радних група, преко којих се пољопривредници, али и друга заинтересована лица могу укључити и добити подршку у зависности од предмета њиховог интересовања. Ту је пре свега радна група за едукацију и пренос знања, потом демо фарме, па истраживање, иновације и пројекти, дигиталне технологије и механизација, као и радна група за механизме финансијске и социјалне подршке.
Представљена су значајна достигнућа овог савеза:
- Платформа за прецизну пољопривреду и дигитална књига поља;
- Мобилна апликација за прикупљање гео-тагованих фотографија и навигацију на пољима и
- Платформа за сертификацију карбон-кредита и извештаја о препознатљивости.
Да подсетимо, регенеративна пољопривреда представља холистички приступ пољопривреди који се фокусира на обнављање здравља земљишта, обнављање биодиверзитета и побољшање екосистемских услуга. За разлику од конвенционалних метода пољопривреде које често доводе до деградације земљишта и употребе синтетичких инпута, регенеративна пољопривреда сарађује с природом како би створила самоодржив и отпоран пољопривредни систем. Њен циљ није само да смањи штетне ефекте, већ да их окрене, надокнади изгубљено и створи боље услове за одрживу производњу хране.
С обзиром да су скуп испратили представници Министарства за пољопривреду, шумарство и водопривреду, видећемо у наредном периоду да ли ће се кроз појачану финансијску подршку појавити политичка воља за спасавање српских ораница.
Подршку едукацији за одрживу пољопривреду, добили смо од компанија: Фабрика шећера Црвенка, Суноко, Витал и Карнекс.