НИГДЕ ВОЈВОДИНЕ У УПРАВЉАЊУ РИЗИЦИМА ОД ПОПЛАВА И СУША У СРБИЈИ!
Састанак радне групе Националног конвента ЕУ за поглавље 27 - животна средина.
Као чланови радне групе Националног конвента ЕУ за отварање поглавља 27 - животна средина, данас смо у Народној скупштини РС из прве руке сазнали информације о ангажовању ресорних институција на тему уклањања ризика од поплава и суша у Србији, а поучени негативним искуствима из минулиог периода.
Уз похвално ангажовање координаторке радне групе, Наташе Ђерег, на састанку се окупило респективно друштво из Канцеларије ЕУ, Дарио ди Бенедето, пројект менаџер, УНДП, Жарко Петровић, тим лидер, затим представници неколико министарстава, државних управа, великих јавних предузећа, образовних установа и ОЦД.
Уз бројне предаваче и известиоце, најачи утисак је оставио проф. Ратко Ристић, са Шумарског факултета, са презентацијом стања и искустава, чињеница о још увек значајним мањкавостима у прописима, недовољном финансирању и потреби много веће посвећености надлежних органа.
По његовим речима, потребно је око 90 милиона евра годишње да се издваја и наменски троши на овај проблем, како би се за 10 година очекивало значајно унапређење стања и повећање отпорности на поплаве. Од тога 30 мил на бујичне токове и 60 на велике речне токове. Прецизно и конкретно је изнео предлоге за измену прописа, који би унапредили оперативност надлежних служби, а потом и стање на терену.
Наше је виђење да се Војводина неоправдано обилази у овој теми, која мора да заузме далеко већу пажњу доносиоца одлука.
Наиме, недовољан интензитет чишћења канала у Бачкој и Банату, смањује њихов пријемни капацитет из река које нас окружују у перодима високих вода, нарочито Дунава, а да не помињемо друге еколошке и привредне ризике, који су производ канала затрпаних седиментом.
Потом, изостанак улагања и стимулације у регенеративну пољопривреду, производи огроман ризик по целокупну аграрну активност, у ситуацији када хумус полако нестаје с наших поља, под утицајем интензивне производње и употребе огромне количине хемикалија. Све чешће суше постају акцелератор нестанка црнице, јер се огромна количина површинске земље, уситњава, круни и разноси ветром. То што се плодна војвођанска равница полако претвара у пустињу, изгледа не брине превише надлежне.
Координаторки радне групе, гoоспођи Ђерег, делегирали смо за неки од наредних састанака, две теме које су од приоритета за наш локал а и од националног су значаја:
- Нацонални пројекат чишћење Великог бачког канала кроз град Врбас, као III и последња фаза ремедијације и
- одрживо управљање отпадом у малим срединама, са примером општине Врбас.
И поред присуства значајних институција, свесни дуге историје оваквих скупова, сматрамо да се без присуства представника Министарства финансија, тешко могу очекивати померања национаних приоритета, јер они, по нама зависе од политичке воље, која се искључиво изражава буџетом.
Подршку утицаја на националне политике добили смо од компанија: Фабрика шећера Црвенка, Суноко, Витал и Карнекс.