ШУМЕ ПРОТИВ КЛИМАТСКИХ ПРОМЕНА!

Округли сто у Кули на тему шумских заштитних појасева

Као техничка подршка, данас смо учествовали на Округлом столу у ресторану Ћуприја у Кули на тему "Значај шумских заштитних појасева за подручје Војводине", у организацији наших партнера Покрета горана Новог Сада и Дечије еколошке академије из Новог сада. Модератор скупа била је Душица Миленковић из ПГ НС.

Уводничари и предавачи су били:
Др Јордана Нинков, научна саветница запослена у Институту за ратарство и повртарство, Лабораторија за земљиште и агро екологију са предавањем на тему Значаја очувања хумуса у земљишту. Потом Марко Ђапић, инжењер шумарства из Покрајинског завода за заштиту природе са предавањем на тему: Структура предела и ерозија земљишта. И Милан Ребић из Покрајинског секретаријата за пољопривреду, шумарство и водопривреду са предавањем: Развој и унапређивање шумарства у АПВ 2011-2023.

Учесници и актери дискусије били су из активног цивилног друштво из Куле, пре свих, чланови новоформираног удружења Зелена зона Кула, као и Удружење пчелара општине Кула и удружење спортских риболоваца "Хајдук шаран" из Куле. И поред уредног позива, представници локалне самоуправе нису се појавили на састанку.

Иначе шумски заштитни појасеви су недовољно заступљени, а представљају добро решење за повећање пошумљености Војводине и за ублажавање последица климатских промена, које су све видљивије. Заштитни појасеви имају бројне функције међу којим су заштита од еолске ерозије, регулација микроклиматских услова, адаптација на климатске промене, регулације водног режима, пружање станишта за дивље врсте (биодиверзитет), еколошка повезаност (еколошки коридори), опрашивање култура (станишта полинатора), пчеларство (медоносне врсте), станишта дивљачи (ловство), ублажавање неповољних временски услова на саобраћај, културне и туристичке вредности и др. Стога нас мало чуди незаинтересованост представника општине која има испод 1% пошумљености, за тему која би морала да им буде међу приоритетима одлучивања.

Представници удружења имали су доста критичких коментара о односу надлежних служби према проблему слабе пошумљености. Међутим, превладала је жеља да се пронађе реално остварив модел повезивања актера из свих сектора друштва за поправљање стања на терену. Стога су у том смеру и упућена питања предавачиима. Како анимирати општину и јавна предузећа? А грађане, фирме? Како доћи до земљишта за садњу? Како доћи до мало квалитетнијих садница? Зар баш увек мора топола? Како шума да направи хумус ако се посече за 25 година а како чусмо данас, хумус нам лагано нестаје...

Учесници су изразили велико задовољство новим информацијама и спознајама струке. Схватили су да је неопходно стално подизање знања, личног, организационог и преговарачког капацитета. Кључеви приступа доносиоцима одлука дефинитивно су стална присутност на терену и подршка грађана, одмереност, баратање аргументима и велика упорност за сваки проблем на јавном простору, па и за овај.

Активност је део пројекта “Шума зове на акцију”, који се реализује у оквиру Еко-систем: Подршка реформама у заштити животне средине који спроводе Млади истразиваци Србије, уз подршку Шведске. Пројекат реализује Покрет горана Новог Сада са још три члана мреже “Пошумимо Војводину” – Еколошки покрет Врбаса, Рурални центар Сова и Удружење Дечија еколошка академија.

Догађај је подржан и пројектом "Сачувајмо Лазин парк", који је подржан од стране #Trag_fondacija, уз финансијску подршку Владе Уједињеног Краљевства. Подршку скупу добили смо и од компаније: #Шећерана_Црвенка, #Суноко, #Витал и #Карнекс.