Подршка мреже Пошумимо Војводину грађанима Баваништа.

СПАСАВАЊЕ ШУМЕ И ОПСТАНКА ЗАЈЕДНИЦЕ!

Мрежа организација „Пошумимо војводину“, чији је ЕПВ члан, пружа пуну подршку мештанима Баваништа, села у општини Kовин, који се месецима уназад боре за очување своје вишевековне шуме. Њихов захтев је да се шума изузме из стечајне масе ДПП“ Луне Миловановић“ у стечају и да остане у државном власништву , у коме је одувек била. Активисти из Баваништа су заказали миран протест за среду, 01.03.2023. године испред Општине Kовин, решени да истрају у својој борби и укажу широј јавности на проблеме и нерегуларности које се дешавају.

Први писани трагови о Баваништанској шуми датирају из 16. века, када је у њој саграђен манастир који и данас постоји. Шума и шумско земљиште се простире на 42 хектара, од чега је 11 власништво манастира, а 32 хектара дато на коришћење ДПП „Луне Миловановић“ .

Проблеми су настали септембра прошле године, када су мештани Баваништа приметили и алармирали надлежне институције да се шума сече. По изласку Покрајинског инспектора за пољопривреду, водопривреду и шумарство, као и Јединице МУПа РС за сузбијање еколошког криминала и заштиту животне средине, сеча је заустављена и поднете су кривичне пријаве против починиоца. До изласка надлежних, активисти су се организовали и 24 сата чували шуму. Штета која је нанета се процењује на више стотина хиљада евра, пошто су посечена стаба храста лужњака старости од 120 до преко 200 година и нешто јасена. Предузеће које је секло здрава, изузетно вредна стабла, је имало склопљен уговор о санитарној сечи шуме, што подразумева одржавање, а не експлоатацију простора.
10. фебруара ове године је Агенција за лиценцирање стечајних управника огласила „продају шумског земљишта са припадајућом дрвном масом, власништво ДПП „Луне Миловановић“ у стечају из Баваништа“.

По речима мештана Баваништа, шума није власништво поменутог предузећа и о томе не постоје писани трагови. Kако је оно постало „власник“ остаје непознаница.
Баваништанска шума се мора очувати, не само због еколошке функције, као станиште заштићених врста, већ и као одбрана од кошаве и простор који чува басен воде из кога се напаја Баваниште.

Сматрамо да је ово још један у низу примера где се грађани не обавештавају, питају и не одлучују у доношењу одлука есенцијално важних за опстанак њихових заједница.