Јавна расправа на Студију утицаја чишћења ВБК

ДА ЛИ ЋЕ СЕ КАНАЛ ОЧИСТИТИ БЕЗБЕДНО?!

Данас су представници ЕПВ учествовали на јавној расправи о Студији процене утицаја чишћења Великог бачког канала на животну средину и здравље Врбашана. Догађај је се одржао у Покрајинском заводу за заштиту природе у организацији Покрајинског секретаријата за урбанизам и заштиту животне средине. Уз претходну презентацију Студије, јавну расправу су водили Марина Илић, заменица руководиоца ЕУ ППФ8 пројектне јединице и Милош Спасић, члан тима.

На јевној расправи, поред екипе ЕПВ, присуствовали су представници одељења Урбанизма и заштите животне средине Општине Врбас, Локална алтернатива и Еколошки покрет Општине Србобран. На страни известиоца, присуствовала је делегација ЈВП "Воде Војводине", на челу са Стеваном Илинчићем, директором ХС ДТД.

Разумевање правила игре прописаних овим документом, омогућиће нам цивилни мониторинг над будућиим извођењем радова чишћења канала. Паушални, површни прилаз, искључивост и анимозитет, само ће нас оставити на маргине компетенција за учешћа у одлучивању а тиме нећемо бити подршка грађанима.

Објављујемо наше утиске о расправи која се спровела по одржаној презентацији.

Прве примедбе учесника биле су везане за место одржавања скупа, уз питање организатору, зашто се није организовао у Врбасу где ће се радовима вршити директан утицај на амбијент и где се налази највећи број заинтересованих субјеката за ову тему.

Без икакве сумње, сматрамо да је Студија урађена стручно и темељно.  Многе дилеме о безбедности животне средине и здравља људи током чишћења, исчитавањем предложених решења, су разрешене. Муљ се дакле мора извадити из канала, потом пречистити и збринути а водоток се мора вратити у функцију. Затрпавање канала и копање новог и поред "навијања" већине забринутог локалног живља, не налази оправданост ни по једном економском нити еколошком критеријуму.

Стога је важно напоменути да ће постојати филтери за пречишћавање отпадних гасова и отпадних вода на постројењу које ће прерађивати (стабилизовати и солидификовати) токсичан муљ. Возила за транспорт и путеви ће се редовно прати. Радници на ескавацији (ископавању) ће бити прописно заштићени опремом. Материјал (сасушени муљ) ће бити прекривен кречом и прскаће се у току ископавања, ради спречавања подизања прашине. Прерађени, пречишћени токсични муљ биће инертна маса која ће се користити као алтернативна сировина у цементарама (цементни клинкери, енергент), затим у производњи грађевинског материјала и/или ће бити одложен на санитарним депонијама (Суботица, Сремска Митровица).

Пре почетка радова биће потребно да се затворе сви испусти атмосферских и отпадних вода у канал. Значи индустрија од Црвенке до Врбаса и Општа болница у Врбасу мораће да реши своје проблеме са техничким, санитарним и атмосферским водама без додира са каналом кроз Врбас. Каналске воде изнад преводнице у Врбасу, детаљном каналском мрежом ће бити препумпаване у чисте делове Основне каналске мреже. Канал ће бити преграђен испред ушћа "Куцурског канала" у Врбасу (Тријангл). Сва вода ће бити испуштена (препумпана) да би се муљ осушио до 65% влажности, када би и почело чишћење.

Овде смо наишли на прву нејасноћу. Наиме, уколико би се утврдило да је та, каналска вода превише замућена и засићена штетним материјама препумпавањем у ток према Србобрану, по Студији би се преусмерила на градски пречистач?! Сматрамо да се то без претходних анализа, сигурно не може учинити а нисмо приметили да су рађене. Градски пречистач се ослања ра рад "култивисаних бактерија", које би доток воде са примесом штетних хемијских једињења дефинитивно могао "побити" а рад постројења за дужи период зауставити. Захтевали смо накнадни писмени одговор о алтернативном решењу, пошто га на лицу места нисмо добили.

Друга нејасноћа била је везана за мониторинг животне средине у току радова, нарочито квалитета ваздуха, који би се по Студији обављао само повремено. У том случају могућност брзог реаговања на промене, предвиђено Студијом, по нама није реална. Реакција је могућа само од момента мерења тј. утврђивања чињеничног стања. Али до тог момента сасвим је могуће да је промена, тј. акцидент већ изазвао штету по здравље људи, коју прекид радова више не може санирати. Инсистирали смо стога на обезбеђењу континуираног мониторинга ваздуха. Предложили смо да се пропише ангажовање мобилне станице за мерење квалитета ваздуха, да ли од стране извођача радова или Аганције за животну средину. Овај предлог је на наше задовољство прихваћен, те сматрамо да ће и бити препоручен за допуну Студије.

Присуство старатеља водотока, представника "Вода Војводине", искористили смо да их подсетимо на недостатак слуха за комуникацију са активним цивилним друштвом у нашем локалу, који је иначе бременит проблемима у њиховој надлежности, чиме, основано сматрамо, не испуњавању јавни интерес који се од њих очекује.

У вези даљих корака према чишћењу канала, сазнали смо да ће тендерска документација бити спремна за око месец дана. Међутим, када ће се огласити тендер, како ће се и од кога финансирати радови... известиоци и старатељи очигледно нису били добра адреса. Сазнаћемо свакако, ко јесте!

Јавно заговарање решења проблема из амбијента омогућено је реализацијом пројекта "Заједно за активно грађанско друштво - АКТ", који је добио подршку Владе Швајцарске а спроводе га Helvetas_Swiss_Intercooperation и #Грађанске_иницијативе. Мишљење које је изнето у овом чланку је мишљење аутора и не представља нужно и мишљење Владе Швајцарске, Helvetas-а или Грађанских иницијатива. Подршку смо добили и од компанија: #Витал, #Шећерана_Црвенка, #Суноко и #Индустрије_меса_Карнекс.