Подршка ЕПВ прехрамбеној индустрији.
Неуређене сабирне јаме често су извор штетних емисија и предмет напада еколошких организација, али код одговорних власника оне могу постати браник против загађења.
У заједничком интересу са индустријом за достизање еколошких стандарда у третману отпадних вода а по могућности без скупих инвестиција у пречистаче, спровели смо истраживање става код ресорних државних органа. Мини кампања јавног заговарања спроведена је на иницијативу Фабрике шећера Црвенка, која већ дуги низ година улаже значајна средства у пројекте којима унапређује производњу а смањује штетне емисије, примењујући принципе циркуларне економије.
Захтеве за приступ информацијама од јавног значаја упутили смо на пет ресорних адреса са следећим питањима:
A. Складно Члану 98. Став 1. и 2. Закона о водама и Уредби о граничним вредностима емисије загађујућих материја у воде и роковима за њихово достизање ("Сл. гласник РС", бр. 67/2011, 48/2012 i 1/2016), у даљем тексту Уредба, да ли се објекти - земљане лагуне могу прихватити као постројења за пречишћавање, уколико је пословни оператер обезбедио следеће услове:
1. Води Дневник постројења (лагуна) са следећим елементима:
a. количина пласиране воде,
b. периодична контрола воде (интерна и екстерна анализа),
c. термини и количина убаченог микробиолошког материјала за пречишћавање,
d. праћење квалитета воде након третмана микробиолошким материјалом,
e. термини и анализе пијезометара,
f. термини и анализе испуштене воде у реципијент,
2. Квалитет испуштене воде у реципијент је у границама прописаних вредности;
3. Анализе пијезометара указују да не постоји ризик од деградације земљишта испод лагуна а складно граничним вредностима прописаним Уредбом о програму системског праћења квалитета земљишта, индикаторима за оцену ризика од деградације земљишта и методологије за израду ремедијационих програма ("Сл. гласник РС" број 88/10)?
B. Да ли су евентуално неопходни додатни услови како би се објекти - земљане лагуне прихватиле као постројења за пречишћавање?
Одговори са мишљењем и јасним ставом стигли су од Републичке дирекције за воде и од Вода Војводине. Одговори без мишљења по предметном питању стигли су од Водне инспекције и Покрајинског секретаријата за урбанизам и заштиту животне средине. Министарство заштите животне средине нас није удостојило свога одговора.
Сматрамо да се већ из два приспела мишљења респективних субјеката надзора, могу извући закључци који би послужили фирмама да адаптирају своју политику отпадних вода законским нормативима.
Наиме, у оба одговора не можемо уочити препоруке за начин/поступак достизања стандарда пречишћавања отпадних вода, већ се јасно истичу оквири прописаних вредности пречишћене воде, као главни параметер надзора и контроле.
Цитирамо кључне делове из оба одговора:
Републичка дирекција за воде: „У складу са Законом о водама, ради обезбеђења јединственог воденог режима и остваривања управљања водама, потребно је израдити одговарајућу техничку документацију и прибавити водна акта“.
ЈВП Воде Војводине: „Законска регулатива Републике Србје не препознаје дефиницију лагуне као постројења за пречишћавање отпадних вода. Међутим, пречишћавање отпадних вода било којим поступком и/или начином којим се постижу захтеване граничне вредности емисије (ГВЕ), односто не нарушава добар статус површинске воде након испуштања у реципијент, сматрају се одговарајућим, а вода има статус пречишћене отпадне воде.“
У консултацијама са стручним лицима, слободни смо закључити да би се, прибављање Водне дозволе, уз вођење дневника постројења, редовно праћење квалитета испуштене воде у реципијент (водоток), а која је у дозвољеним границама квалитета, уз периодичну контролу земљишта испод сабирних јама (пиезометрија), могло прихватити од надзорног органа као третман отпадних вода у оквирима прописа, те да у том случају не би била неопходна додатна инвестиција у пречистаче отпадних вода. Све ово подразумева да у саставу отпадних вода које се третирају, нема хазардних материја.
Стога смо мишљења да се прибављена мишљења Дирекције за воде и Вода Војводине, могу употребити за смернице у реализацији овог дела пословне политике фирми, које послују у примарној пољопривредној производњи (фарме) и прехрамбеној индустрији.
Брига о јавном простору саставни je део пројекта "Сачувајмо Лазин парк", који је подржан од стране #Trag_fondacije, уз финансијску подршку Владе Уједињеног Краљевства. За активности јавног залагања за животни простор такође смо подржани и од компанија: #Шећерана_Црвенка, #Суноко, #Витал и #Карнекс.