Теренска радионица ЕПВ са црвеначким волонтерима.

ПОДИГНИ ГЛАВУ И УОЧИ ЖИВОТ!

Данас смо кроз Црвенку одржали теренску радионицу или еко-патролу са нашим младим волонтерима из ОШ "Вук Караџић". Водич кроз локални амбијент била је Исидора Копривица, студентица четврте године пејзажне архитектуре на Пољопривредном факултету у Новом Саду. Тема је била урбана култура и надлежности.

Прво смо се подсетили колико је важно подићи главу, не гледати у стопала или још горе у телефон. Потом, примећивати људе, јавити се познаницима и обратити пажњу на амбијент кроз којег ходимо. Е, сада када смо "будни", учинити да нам шетња не буде досадна, тиме што ћемо запажати лепо и ружно, монотоно и занимљиво, корисно и штетно... И шта смо потом приметили у Црвенки?

На уличним терасама нема баш много цвећа. Да ли зато што је још прилично хладно? Зелене површине на главном шеталишту су покошене али је трава "подивљала". Нема ружичњака, нити зимског цвећа. Али има пуно кртичњака. Сунчана страна улице скоро да нема хлада. Дрвеће је одржавано али је нискорастуће. Клупе су без наслона. Нисмо затекли превише смећа на јавним површинама а и корпе се изгледа редовно празне. Фасаде зграда су прилично запуштене и "суморно-шарене". Клима уређаји, по обичају штрче из зграда као "чиреви". Улази у зграде су помало неуредни, без рампи са инвалиде, многа врата су у квару. Многи сандучићи за писма фале или су разбијени... Па, коме да се обратимо?

И тек сада смо дошли до приче о активним и одговорним грађанима.

Зашто је управник стамбене заједнице, тј. кућепазитељ, први лик коме се обраћамо за проблеме у стану или у стамбеном кварту а секретару месне заједнице за проблеме из животног амбијента. Зашто је важно да се станари сложе око постојања проблема и солидарног финансирања његовог решења. Шта ако су решења скупа и недоступна буџету стамбене или месне заједнице? Да се предамо или стаза има и наставак? Којим знањем и врлинама да се опремимо за даље?

Дефинитивно је данас деци постало јасно зашто је активних грађана мало. Али мало по мало, уз Божју и помало нашу помоћ, Црвенка ће их имати више него сада. И тада, надамо се, биће мало лепше и угодније место за живот и младих и старих и немоћних.