ВЕСТИ - ЕПВ
Састанак Националног конвента у Параћину
- 09. јун 2017.
"БЕЗ ПРОМЕНЕ КЛИМЕ У ВЛАДИ СРБИЈЕ"!
Данас је у Параћину, у Хотелу Петрус, одржана седница радне групе Конвента о ЕУ за поглавље 27 (животна средине) са темом "ПОЉОПРИВРЕДА И КЛИМАТСКЕ ПРОМЕНЕ ". Седница је организована од стране локалне организације УНЕКООП и ЦЕКОР-а као водеће организације у Националном Конвенту за Поглавље 27 и трећег партнера Еколошког покрета Врбаса.
Уводничари седнице били су:
проф.др.Владимир Ђурђевић, Полљопривредни факултет-Универзитет у Београду- „Осмотрене промене климе и пројекције на будућност”;
проф.др Јелена Миловановић, ФПЕ “ФУТУРА” Универзитет “Сингидунум”- “Прилагодјавање и ублажавање последица климатских промена у пољопривреди и шумарству”;
Маргарета Милосављевић, сертификовани валитатор емисија из спректра стаклене баште, "Утицај пољопривреде на климу".
Ана Секе, пројект координатор УНДП, "Подршка УНДП пројектима адаптације на климатске промене у Србији".
Звездан Калмар, координатор ЦЕКОР-а за енергију и транспорт, "Оцена утицаја државних политика на климатске промене".
Седници су присуствовала бројна удружења грађана, представници институција и академски грађани, који су потом учествовали у плодној дискусији чије оцене износимо.
Климатске промене сада већ цео свет (осим Трампа) препознаје као једног од највећих и најозбиљнијих изазова за планету - човечанство, човекову околину и светску економију! Можда за планету али не и Србију! Просто је невероватно да се већ небројено пута износе алармантни и стручни подаци о штетним климатским утицајима на пољопривредну производњу а да се званичке државне политике готово нису 'макле од панел дискусија!
У Војводини, рецимо, током протеклих 10 година, пораст деловања штеточина (Fusarium, Cerocospora) на житарицама, сунцокрету, парадајзу и кромпиру указује на тренд отопљавања и јачих падавина, које су у комбинацији неопходне за ширење ових врста. Пролећни мраз, суше, изузетно хладне зиме и град већ уобичајено праве штете, које ће, по проценама, у средњорочној будућности расти и по интензитету и учесталости.
Ротација усева, смањење гајења пролећних усева, и увођење оних отпорнијих на сушу су мере које се одмах могу успешно применити. Зашто се не уводе мере образовне и инвестиционе политике, које укључују зближавање производње и науке, изградњу инфраструктуре, диверсификацију усева, и увођење бољих механизама правно-финансијске заштите произвођача у зонама ризика.
Но, нису нам потребни страхови од климе да поправимо ствари за које већ знамо да су аљкаве. Рецимо недостатак система за наводњавање, лош квалитет воде у каналима за наводњавање, катастрофалан утицај производње енергије из угљаних копова на животну средину и пољопривреду - кроз потпуну неискреност државних енергетских политика и уговорних обавеза према ЕУ и УН у тој области! Па, исти такав утицај експлоатације нафте и гаса, уз још бруталније кршење потписаних међународних споразума!
Немајући шта да чекају, организације цивилног друштва (ОЦД) преузела су главну улогу у постављању теме климатских промена међу приоритете у стратегијама и политикама будућег развоја. И поред скромних капацитета, ОЦД покушавају да учине јачи утицај на доносиоце одлука кроз:
- формирање мрежа организација (националних и међународних);
- развијањем међународне сарадње (учествовање у међународним пројектима);
- развијањем партнерства са стручним институцијама и експертима;
- развијањем партнерства са локалним заједницама и специфичним циљним групама;
- учешћем у развоју стратешких и законских документа везаних за адаптације на климатске промене;
- јачем привлачењу регионалних медија за ову тематику и утицај преко друштваних група...
Састанак је организован у склопу Пројекта "Оснаживање одговорности и обавеза за бољу животну средину", који се реализује уз подршку програма CSOnnect, који спроводи Регионални центар за животну средину (РЕЦ). Програм финансира Шведска агенција за међународни развој и сарадњу (SIDA).