ВЕСТИ - ЕПВ

Састанак Мреже Пошумимо Војводину у Врбасу.

МЕЂУСЕКТОРСКА САРАДЊА И ПРОФЕСИОНАЛНА ПОДРШКА ГРАЂАНСКОМ АКТИВИЗМУ!

Данас смо у партнерству са Еколошким центром Станиште из Вршца, организовали састанак чланица цивилне Мреже Пошумимо Војводину у хотелу Бачка у Врбасу. Састанку су присуствовали представници 15 удружења од 24 чланице Мреже. Афирмисане су теме укључивања професионалне подршке у раду удружења и Мреже, посебно правних саветника, затим ближе сарадње са службама надзора и контроле, као и упознавање са моделима самофинансирања удружења.

ФОТО ГАЛЕРИЈА СА СКУПА

ВИДЕО ПРИЛОГ ТВ БАЧКА ВРБАС


Уз ангажоване уводничаре, овај скуп је добио карактер међусекторске сарадње и то учешћем представника Покрајинског секретаријата за пољопривреду, шумарство и водопривреду, односно начелнице Шумарско ловне инспекције Милене Граховац и њеног сарадника, шумарског инспектора Марка Ђурковића.

Правне савете у вези односа са правосуђем добили смо од Марине Мијатовић, адвокатице са својом сарадницом Лидијом Јовановић, које су уједно и представнице удружења Правни скенер из Београда. Понуду за пословну сарадњу удружења су добила од Предрага Сушића, директора Ecology Syistem доо, рециклажне фирме из Врбаса, који је уједно и члан Покрета горана Сомбора са којима опоравља и развија респективни расадник.

Дејан Максимовић, председник удружења Еколошки центар Станиште из Вршца, који је и координатор Мреже, у свом уводу још једном је изнео озбиљна упозорења о последицама "накарадног финансирања" заштите животне средине у Србији и огромне количине убраног новца од еколошких такси, који се ненаменски троши а успут избацијују флоскуле о беспарици као разлогу нерешавања океана проблема који притискају ову област.

На састанку се развила динамична дискусија између инспектора и представника удружења, која су испред састанка делегирали проблеме са терена.  Обрађени су проблеми масовне сече на Фрушкој гори и Вршачким планинама, затим у Делиблатској пешчари, на реци Нери код Беле Цркве, Србобрану...

Запарале су нам уши многе информације са састанка које су нам отвориле нове видике и које ће сигурно утицати на корекцију приоритета удружења, уз нове спознаје и методе наступа, посебно према доносиоцима одлука. Такође се отворила значајна потреба едукације о прописима.

Само 6 шумарско-ловних инспектора покрива Војводину, што је премало и разјашњава многе застоје у решавању проблема са терена али опет, не оправдава доносиоце одлуке о бројности и опремљености ове инспекцијске службе.

Често се на терену доносе компромисне одлуке у којима страда дрвеће а у корист нечије лежерности и нерада. Очити је пример сече ветрозаштитних појасева ради повећане безбедности саобраћаја. Са овим се готово легализовала неприлагођена вожња, или како неко рече, "легализовано је безакоње".

Удружења би при мониторингу терена у многим случајевима, морала да се упознају са шумском основом ради разликовања бесправне сече и планског уклањања дрвећа. Али је такође истакнута потреба измене шумске основе у многим случајевима. Велико присуство кривосече одвраћа нека удружења од пошумљавања ремиза, које покривају велику површину у Војводини. Банат је истакнут као крајње критично подручје.    

Многа шумска подручја или површине нису укњижене у катастру. Фрапантна је чињеница да готово цео хидро систем ДТД није укњижен. Међутим сазнали смо од инспектора да непостојање укњижбе не треба да одврати еколошке активисте од подношења пријава. Ако је посечено оно што није укњижено - ипак је кажњиво. Инспекција ће реаговати по ситуацији на терену. И гугл мапе могу помоћи.

Пошумљавање без плана одржавања засада, као да се није десило. Сеча целих фрагмената шуме прекида водени циклус за 10 година, без обзира на нове саднице. Садња мора плански да се одвија уз претходне педолошке анализе и препоруке стручњака за садњз најпогоднијих врсте дрвећа. Мора се водити рачуна и о стаништима птица.

Планови финансирање садње дрвећа морају повезивати и период њиховог одржавања до осамостављивања, тј. док њихово корење не дохвати први слој подземних вода...

Присуство професионалаца на састанку дало је нову ноту и карактер састанку, где је у закључку, између осталог, истакнута потреба константних консултација и сарадње у корист свих страна а нарочито грађана Војводине који ни из близа немају довољно дрвећа да им врати ваздух којег потроше својим дисањем.

Састанак се реализовао у оквиру нашег пројекта "Циркуларна економија - инекција природног у људску заједницу", којег је подржало Министарство заштите животне средине а подршку смо добили и од пословних оператера: Витал, Карнекс, Шећерана Црвенка, Суноко, Медела и Реахем.
 

Anketa

Da li ste...

nekada podneli prijavu za neki ekološki problem?

1 glas

Anketa

Da li ste

nekada skrenuli pažnju na ružno urbano ponašanje nekome van svoje familije

1 glas

 
 

 

Поштовани посетиоче!

Наш је пораз твоја равнодушност на садржај који ћеш наћи на овим страницама. Утисак, сугестија и аргументована критика учиниће те важним чиниоцем промена нашег запуштеног и угроженог амбијента!

Као оснивачи покрета “сретно смо се родили” у крајње запуштеној средини, сиромашној људском свести, препуној небриге, бахатости, помирљивости и лицемерја, што управо годи нашем немирном духу, прохтевном на изазове и сучељавања.

Еколошки покрет Врбаса

  • Јожефа Атиле 22, Врбас 21460
  • Tel: 063.88.77.972
  • Факс: 021/706-666
  • Email: This email address is being protected from spambots. You need JavaScript enabled to view it.
  • Web: ekovrbas.net