ВЕСТИ - ЕПВ

Jaвна расправа на Нацрт закона о климатским променама

У СУСРЕТ ЖИВОТУ КАКВОГ НЕ ПОЗНАЈЕМО!

Јуче смо у Покрајинскоком заводу за заштиту природе учествовали на јавној расправи о Нацрту закона о климатским променама. Предложени пропис тумачили су и правдали ресорни министар Горан Триван са најближим сарадницима уз представнике Покрајинског секретаријата за урбанизам, градитељство и заштиту животне средине.

ИЗВЕШТАЈ РАДИО ТЕЛЕВИЗИЈЕ ВОЈВОДИНА

Oбавеза Србије за доношење овог Закона настала је потписивањем Париског споразума о климатским променама. Увидом у Нацрт закона, осетили смо да је тим Министарства уложио значајну енергију да креира докуменат из којег ће моћи да се извуку колико-толико примењива и за климу, корисна правила понашања на терену. Примењива, пре свега за оне који ће бити у надзору његовог поштовања. Дакле, инспекције и оне који ће морати да уложе средства и напор за његову реализацију, у том случају, пословни оператери! Када будемо видели подзаконска акта, моћи ћемо да дамо коначан суд о његовој примењивости и дометима. Могли би смо рећи да овај докуменат има потенцијал промена, али ипак нећемо истрчавати, с обзиром да је "никао у Србији"!

Дискусија која је уследила након уводних излагања министра и сарадника, а у којој смо дали свој допринос,  практично је дуплирала предвиђено време нашег дружења, што су организатори скупа врло лепо поднели! То указује на велики интерес учесника за што квалитетнијим приступом глобалном проблему који прети да нам из корена промени начин и комоцију живота!

Прилику смо искористили да делегирамо актуелну акцидентну ситуацију на Фрушкој гори, која би могла јасно да ослика склоност дела одговорних људи у Србији да, не размишљајући превише, покрену климатске промене, и то немарним и штетним деловањем према природи! Прст смо уперили на руководство Националног парка "Фрушка гора" и њихову неумерену сечу дрвећа, која је створила празне фрагменте на "плућима Војводине", који ће ускоро да постану ружна, бескорисна шикара! Прекид воденог циклуса, стварање услова за бујичне водотокове, уништавање станишта птица, смањена количина кисеоника за иначе огољену равницу..., увертира су и потенцијални узрок климатских поремећаја, који ће нас погодити у наредним годинама!

Министар је обећао да ће се са својим тимом у блиском периоду озбиљно позабавити овим проблемом!

Иначе смо приметили да у предложеном Нацрту закона запрећене казне нису довољно високе да би постале одвраћајући фактор за прекршиоце, што је на жалост случај и са свим другим еколошким прописима! Ово би могло да задржи навику пословних оператера да буџет за казне постављају испред зелених инвестиција! Изгледа да овим прописом баш и нећемо направити озбиљну репресивну претњу загађивачима!

Имајући даље у виду да је већина штетних емисија које изазивају ефекат стаклене баште а потом и климатске промене, пореклом из сектора енергетике, пољопривреде, водопривреде, саобраћаја... а да би здравство могло да пружи изузетан превентивни допринос (ако се приволи), поставили смо примедбу на изостанак одредби које прописују оснивање и рад међусекторског тела за климатске промене, којим би ресорно Министарство свакако координирало. Без законског механизма сарадње и обавезног учешћа других сектора, овај Закон би могао бити заборављен одмах по доношењу!

Рад инспекције од које се очекује да преузме највећи терет спровођења овог Закона, такође је под великим знаком питања! Локални инспектори често су "мултифункционални"! Баве се свиме и свачим по општинама а колико познајемо ситуацију, понајмање еколошким проблемима. Тренутно су сви листом заузети изузетно важном активности по државу - легализацијом! Кад је харач у питању сви управни ресурси преусмере се без пардона!

Правосуђе у Србији није гарант достижности правде, већ је још увек ограничавајући фактор у примени прописа, нарочито еколшких, где је судска пракса изузетно скромна а политички утицај велики. Стога нам је његова реформа и деполитизација у фокусу интересовања. Мање се прича о деполитизацији инспекцијских служби, које су такође под бременом политичког утицаја! Многи инспектори су и чланови, обично владајуће странке, чиме су додатно омеђили своје професионалне домете! Не верујемо да ће такав инспектор казнити свог партијског колегу а још мање пословног оператера, партијског донатора! Повећање броја инспектора овај проблем неће решити!

Сваки закон подразумева и његово финансирање! Који су извори средстава за мониторинг и анализе, студије утицаја, додатни надзор и контролу...?! Изменом Закона о буџетском систему 2015. године, зелени динар више није наменски! И пре тог периода харачио се "за опште потребе" по слободним проценама председника општина и Министарства финансија, сада се то ради легално! Са евидентно скромним финансијским средствима предложили смо Министру Тривану да успостави јачу контролу извршења годишњих програма заштите животне средине по локалним самоуправама, и тиме, посредно достигне већи проценат наменског трошења "зеленог динара"! Учинио нам се озбиљан у свом обећању да ће то и спровести! Гледамо и памтимо! 

Доношење овог Закона свакако би могло допринети отварању Поглавља 27 ЕУ! Да ли ће га и затворити и нарочито, да ли ће примена овог Закона значајно смањити угљенични отисак Србије, тј. емисију гасова из спектра стаклене баште, нисмо баш убеђени! Барем две ствари спречиће достизање овог циља за дуги низ година а то су огромна, стратешка улагања у површинске угљенокопе и Споразум Србије са Русијом у области нафтне и гасне привреде! Фослна горива несумљиви су и темељни приоритети Владе Србије, те се бојимо да је сва ова прича о доприносу Србије у спречавању климатских промена, само улагивање европским комесарима и заглупљеној бирачкој раји!

Шта год ми урадили, невреме наилази! Ко буде знао како да се адаптира и прилагоди, преживеће! Остали, "нека болују уз сетне ријалитије"! 

Учешће на овом скупу омогућено је реализацијом Пројекта "Оснаживање одговорности и обавеза за бољу животну средину", који се реализује уз подршку програма CSOnnect, који спроводи Регионални центар за животну средину (РЕЦ). Програм финансира Шведска агенција за међународни развој и сарадњу (SIDA).

 

Anketa

Da li ste...

nekada podneli prijavu za neki ekološki problem?

1 glas

Anketa

Da li ste

nekada skrenuli pažnju na ružno urbano ponašanje nekome van svoje familije

1 glas

 
 

 

Поштовани посетиоче!

Наш је пораз твоја равнодушност на садржај који ћеш наћи на овим страницама. Утисак, сугестија и аргументована критика учиниће те важним чиниоцем промена нашег запуштеног и угроженог амбијента!

Као оснивачи покрета “сретно смо се родили” у крајње запуштеној средини, сиромашној људском свести, препуној небриге, бахатости, помирљивости и лицемерја, што управо годи нашем немирном духу, прохтевном на изазове и сучељавања.

Еколошки покрет Врбаса

  • Јожефа Атиле 22, Врбас 21460
  • Tel: 063.88.77.972
  • Факс: 021/706-666
  • Email: This email address is being protected from spambots. You need JavaScript enabled to view it.
  • Web: ekovrbas.net